Књига пророка Исаије 17
1 Бреме Дамаску. Гле, Дамаск ће се укинути да не буде више град, него ће бити гомила развалина.
The burden of Damascus. Behold, Damascus is taken away from being a city, and it shall be a ruinous heap.
2 Градови ароирски биће остављени, биће за стада, те ће у њима почивати, и нико их неће плашити.
The cities of Aroer are forsaken. They shall be for flocks, which shall lie down, and none shall make them afraid.
3 Нестаће градова Јефремових и царства у Дамаску и остатку сирском, биће као слава синова Израиљевих, вели Господ над војскама.
And the fortress shall cease from Ephraim, and the kingdom from Damascus. And the remnant of Syria, they shall be as the glory of the sons of Israel, says Jehovah of hosts.
4 И у тај ће дан истанчати слава Јаковљева, и дебело тело његово омршаће.
And it shall come to pass in that day, that the glory of Jacob shall be made thin, and the fatness of his flesh shall grow lean.
5 Јер ће бити као кад жетелац сабира жито и руком жање класје, и биће као кад се купи класје у долини рафајској.
And it shall be as when the harvestman gathers the standing grain, and his arm reaps the ears. Yea, it shall be as when he gleans ears in the valley of Rephaim.
6 Али ће се оставити у њој пабирци као кад се отресе маслина, па две три остану у врху, и четири пет на родним гранама, вели Господ Бог Израиљев.
Yet there shall be gleanings left in it, as the shaking of an olive tree-two or three berries in the top of the uppermost bough, four or five in the outmost branches of a fruitful tree, says Jehovah, the God of Israel.
7 У то ће време човек погледати на Творца свог, и очи његове гледаће на Свеца Израиљевог;
In that day men shall look to their maker, and their eyes shall have respect for the Holy One of Israel.
8 А неће погледати на олтаре, дело руку својих, нити ће гледати на оно што су начинили прсти његови, ни на лугове ни на ликове сунчане.
And they shall not look to the altars, the work of their hands, nor shall they have respect for that which their fingers have made, either the Asherim, or the sun-images.
9 У то ће време тврди градови његови бити као остављен грм и огранак, јер ће се оставити ради синова Израиљевих, и биће пустош.
In that day their strong cities shall be as the forsaken places in the woodland and on the mountain top, which were forsaken from before the sons of Israel, and it shall be a desolation.
10 Јер си заборавио Бога спасења свог, и ниси се сећао Стене силе своје; зато сади красне садове и лозу страну пресађуј;
For thou have forgotten the God of thy salvation, and have not been mindful of the rock of thy strength. Therefore thou plant pleasant plants, and set it with foreign slips.
11 Дању ради да узрасте шта посадиш, и јутром гледај да ти семе никне; али кад дође до брања разграбиће се, и остаће ти љута жалост.
In the day of thy planting thou hedge it in, and in the morning thou make thy seed to blossom. But the harvest flees away in the day of grief and of desperate sorrow.
12 Тешко мноштву великих народа, што буче као што буче мора, и узаврелим народима, којих стоји врева као силних вода;
Ah, the uproar of many peoples, who roar like the roaring of the seas, and the rushing of nations, that rush like the rushing of mighty waters!
13 Врева стоји народа као великих вода; али ће повикати на њих, и они ће побећи далеко, и биће гоњени као плева по брдима од ветра и као прах од вихора.
The nations shall rush like the rushing of many waters, but he shall rebuke them. And they shall flee far off, and shall be chased as the chaff of the mountains before the wind, and like the whirling dust before the storm.
14 Увече ето страха, и пре него сване нема никога. То је део оних који нас газе, и наследство оних који отимају од нас.
At eventide, behold, terror, and before the morning they are not. This is the portion of those who despoil us, and the lot of those who rob us.
