1 Мојсијева 8
1 А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду.
Pero Dios no se había olvidado de Noé ni de todos los animales salvajes y el ganado que estaba en el carca con él. Dios envió un viento fuerte sobre la tierra, y las aguas comenzaron a bajar.
2 И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.
Las aguas subterráneas se cerraron, y la lluvia se detuvo.
3 И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана;
Poco a poco, las aguas comenzaron a retirarse de la tierra. Bajaron tanto que 150 días después del diluvio
4 Те се устави ковчег седмог месеца дана седамнаестог на планини Арарату.
el arca se posó sobre el monte Ararat. Esto sucedió en el día diecisiete del séptimo mes.
5 И вода опадаше све већма до десетог месеца; и првог дана десетог месеца показаше се врхови од брда.
Las aguas siguieron bajando hasta que el primer día del décimo mes, ya se podía ver la cumbre de las montañas.
6 А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио;
Cuarenta días después, Noé abrió la ventana que había hecho en el arca,
7 И испусти гаврана, који једнако одлеташе и долеташе докле не пресахну вода на земљи.
y envió a un cuervo fuera del arca. El cuervo iba y venía hasta que el agua sobre la tierra se hubo secado.
8 Па пусти и голубицу да би видео је ли опала вода са земље.
Entonces Noé envió una paloma para comprobar si las aguas habían bajado lo suficiente como para que hubiera tierra seca.
9 А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег.
Pero la paloma no pudo encontrar ningún lugar donde posarse. Así que regresó a Noé porque el agua aún cubría toda la tierra. Noé sacó su mano y tomó a la paloma, y la trajo consigo de nuevo dentro del arca.
10 И почека још седам дана, па опет испусти голубицу из ковчега.
Entonces Noé esperó siete días más y volvió a enviar a la paloma fuera del arca.
11 И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље.
Cuando la paloma regresó en la noche, trajo en su pico una hoja fresca de olivo, de modo que Noé supo así que las aguas se habían ido en gran parte de la tierra.
12 Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати.
Una vez más, Noé esperó otros siete días más, y entonces volvió a enviar a la paloma, pero esta vez la paloma no regresó.
13 Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву.
Noé había cumplido ahora 601 años, y era el primer día del primer mes, cuando las aguas se habían secado por completo. Noé retiró la cubierta del arca y pudo ver que el suelo se estaba secando.
14 А другог месеца двадесет седмог дана беше сва земља сува.
En el vigésimo séptimo día del segundo mes, la tierra estaba seca.
15 Тада рече Бог Ноју говорећи:
Entonces Dios le dijo a Noé:
16 Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом;
“Salgan del arca tú, tu esposa, tus hijos, y sus esposas.
17 Све звери што су са тобом од сваког тела, птице и стоку и шта год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи.
Dejen ir a todos los animales; a las aves, a los animales salvajes, a los reptiles, para que se multipliquen y llenen en la tierra”.
18 И изиђе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим.
Así que Noé y su esposa, así como sus hijos y sus esposas salieron del arca.
19 Све звери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изиђоше из ковчега.
También todos los animales, los reptiles y las aves, todo ser vivo que estaba en el arca salió, todosagrupados por especie.
20 И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свих птица чистих, и принесе на жртвенику жртве паљенице.
Entonces Noé construyó un altar y sacrificó a algunos de los animales limpios, así como a algunas aves, a manera de ofrenda.
21 И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу свом: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних.
El Señor aceptó tal sacrificio, y dijo para sí mismo: “No volveré a maldecir a la tierra por culpa de los seres humanos, aunque cada uno de sus pensamientos sea perverso desde su niñez. Y no volveré a destruir a los seres vivos como lo acabo de hacer.
22 Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.
En tanto exista la tierra, no faltará la temporada de siembra y de cosecha, el frío y el calor, el verano y el invierno, así como el día y la noche”.
A Dove is Sent Forth from the Ark
