1 Мојсијева 45
1 Тада Јосиф не могући се уздржати пред осталима који стајаху око њега, повика: Изађите сви напоље. Тако не оста нико код њега кад се Јосиф показа браћи својој.
И не можаше Иосиф удержатися всем предстоящым ему, но рече: отослите всех от мене. И не предстояше ни един Иосифу, егда познавашеся братии своей.
2 Па бризну плакати тако да чуше Мисирци, чу и дом Фараонов.
И испусти глас с плачем: слышаша же вси Египтяне, и слышано бысть в дому фараонове.
3 И рече Јосиф браћи својој: Ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу? Али му браћа не могаху одговорити, јер се препадоше од њега.
Рече же Иосиф братии своей: аз есмь Иосиф: еще ли отец мой жив есть? И не могоша братия отвещати ему: смутишася бо.
4 А Јосиф рече браћи својој: Приступите ближе к мени. И приступише; а он рече ја сам Јосиф брат ваш, ког продадосте у Мисир.
Рече же Иосиф братии своей: приближитеся ко мне. И приближишася. И рече: аз есмь Иосиф, брат ваш, егоже продасте во Египет:
5 А сада немојте жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла пред вама ради живота вашег.
ныне убо не скорбите, ниже жестоко вам да явится, яко продасте мя семо: на жизнь бо посла мя Бог пред вами:
6 Јер је већ две године дана глад у земљи, а биће још пет година, где неће бити ни орања ни жетве.
сие бо второе лето глад на земли, и еще пять лет оста, в нихже не будет орания, ни жатвы:
7 А Бог ме посла пред вама, да вас сачува на земљи и да вам избави живот избављењем превеликим.
посла бо мя Бог пред вами оставити вам останок на земли и препитати ваш останок велий:
8 И тако нисте ме ви оправили овамо него сам Бог, који ме постави оцем Фараону и господарем од свега дома његовог и старешином над свом земљом мисирском.
ныне убо не вы посласте мя семо, но Бог: и сотвори мя яко отца фараону и господина всему дому его и князя всей земли Египетстей:
9 Вратите се брже к оцу мом и кажите му: Овако вели син твој Јосиф: Бог ме је поставио господарем свему Мисиру, ходи к мени, немој оклевати.
потщавшеся убо, взыдите ко отцу моему и рцыте ему: сия глаголет сын твой Иосиф: сотвори мя Бог господина всей земли Египетстей: сниди убо ко мне и не умедли:
10 Седећеш у земљи гесемској и бићеш близу мене, ти и синови твоји и синови синова твојих, и овце твоје и говеда твоја и шта је год твоје.
и вселишися в земли Гесемли аравийстей, и будеши близ мене ты и сынове твои, и сынове сынов твоих, овцы твоя и волове твои, и елика суть твоя:
11 И ја ћу те хранити онде, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и шта је год твоје.
и препитаю тя тамо, еще бо пять лет будет глад на земли, да не погибнеши ты и сынове твои, и вся имения твоя.
12 А ето видите очима својим, и брат мој Венијамин својим очима, да вам ја из уста говорим.
Се, очи ваши видят, и очи Вениамина брата моего, яко уста моя глаголющая к вам:
13 Кажите оцу мом сву славу моју у Мисиру и шта сте год видели; похитајте и доведите овамо оца мог.
возвестите убо отцу моему всю славу мою сущую во Египте, и елика видите: и ускоривше, приведите отца моего семо.
14 Тада паде око врата Венијамину брату свом и плака. И Венијамин плака о врату његовом.
И напад на выю Вениамина, брата своего, плакася над ним, и Вениамин плакася на выи его.
15 И изљуби сву браћу своју и исплака се над њима. Потом се браћа његова разговараху с њим.
И облобызав всю братию свою, плакася над ними: и по сих глаголаша к нему братия его.
16 И чу се глас у кући Фараоновој, и рекоше: Дођоше браћа Јосифу. И мило би Фараону и слугама његовим;
И пронесеся глас в дому фараонове, глаголюще: приидоша братия Иосифова. Возрадовася же фараон и раби его.
17 И рече Фараон Јосифу: Кажи браћи својој: Овако учините: натоварите магарце своје, па идите и вратите се у земљу хананску,
Рече же фараон ко Иосифу: рцы братии своей: сие сотворите: наполните сосуды вашя (пшеницы) и идите в землю Ханааню,
18 Па узмите оца свог и чељад своју, и дођите к мени, и даћу вам најбоље што има у земљи мисирској, и јешћете најбоље обиље ове земље.
и вземше отца вашего и имения ваша, приидите ко мне: и дам вам от всех благ Египетских, и снесте тук земли:
19 А ти им заповеди: Овако учините: узмите са собом из земље мисирске кола за децу своју и за жене своје, и поведите оца свог и дођите овамо;
ты же заповеждь сия: взяти им колесницы от земли Египетския, детем их и женам их: и поимше отца своего, приидите:
20 А на покућство своје не гледајте, јер шта има најбоље у свој земљи мисирској ваше је.
и не пощадите очима сосудов ваших: вся бо благая Египетская вам будут.
21 И синови Израиљеви учинише тако; и Јосиф им даде кола по заповести Фараоновој; даде им и брашњенице на пут.
Сотвориша же тако сынове Израилевы: даде же им Иосиф колесницы по повелению фараона царя (Египетска), и даде им брашно на путь:
22 И свакоме даде по две хаљине, а Венијамину даде триста сребрника и петоре хаљине.
и всем даде сугубы ризы, Вениамину же даде триста златниц и пятеры ризы пременныя:
23 А оцу свом посла још десет магараца натоварених најлепших ствари што има у Мисиру, и десет магарица натоварених жита и хлеба и јестива оцу на пут.
и отцу своему посла такожде, и десять ослов везущих от всех благ Египетских, и десять мсков везущих хлебы на путь отцу его.
24 Тако оправи браћу своју, и пођоше; и рече им: Немојте се корити путем.
И отпусти братию свою. И отидоша. И рече им: не гневайтеся на пути.
25 Тако се вратише из Мисира, и дођоше у земљу хананску к Јакову оцу свом.
Изыдоша же из Египта и приидоша в землю Ханааню ко Иакову отцу своему
26 И јавише му и рекоше: Још је жив Јосиф, и заповеда над свом земљом мисирском. А у њему срце пренеможе, јер им не вероваше.
и поведаша ему глаголюще: яко сын твой Иосиф жив есть, и он владеет над всею землею Египетскою. И ужасеся в мысли Иаков: не вероваше бо им.
27 Али кад му казаше све речи Јосифове, које им је Јосиф рекао, и виде кола, која посла Јосиф по оца, тада оживе дух Јакова оца њиховог;
Глаголаша же ему вся реченная от Иосифа, елика рече им. Узрев же колесницы, яже посла Иосиф, еже взяти его, оживе дух Иакова, отца их,
28 И рече Израиљ: Доста ми је кад је још жив син мој Јосиф; идем да га видим докле нисам умро.
и рече Израиль: велико ми есть (сие), аще еще Иосиф сын мой жив есть: шед узрю его, прежде неже умрети ми.
