1 Мојсијева 25

1 А Аврам узе другу жену, по имену Хетуру.

Abraham tog åter ena hustru, hon het Ketura.

2 И она му роди Зомрана и Јоксана и Мадана и Мадијана и Јесвока и Соијена.

Hon födde honom Simran och Jacksan, Medan och Midian, Jisbak och Suah.

3 А Јоксан роди Савана и Дедана. А Деданови синови бише Асурим и Латусим и Лаомим.

Men Jacksan födde Seba och Dedan. Dedans barn voro Assurim, Letusim och Leummim.

4 А синови Мадијанови: Ефар и Афир и Енох и Авида и Елдага. Сви беху деца Хетурина.

Midians barn voro Epha, Epher, Hanoch, Abida och Eldaa; desse äro alle Ketura barn.

5 А Аврам даде све што имаше Исаку;

Men Abraham gaf allt sitt gods Isaac.

6 А синовима својих иноча даде Аврам даре, и оправи их од Исака сина свог још за живота свог на исток, у источни крај.

Men de barnen, som han hade af frillorna, gaf han skänker, och lät dem fara ifrå sin son Isaac, medan han än lefde, öster ut i österlanden.

7 И века Аврамовог што поживе беше сто и седамдесет и пет година.

Men Abrahams ålder, som han lefde, var hundrade fem och sjutio år.

8 И онемоћав умре Аврам у доброј старости, сит живота, и би прибран к роду свом.

Och blef sjuk, och dödde i en rolig ålder, då han af ålder och lefvande mätter var; och vardt samlad till sitt folk.

9 И погребоше га Исак и Исмаило у пећини макпелској на њиви Ефрона сина Сара Хетејина, која је према Мамрији;

Och honom begrofvo hans söner, Isaac och Ismael, i den dubbelkulone, på Ephrons åker, Zoars Hetheens sons, som ligger emot Mamre;

10 На њиви коју купи Аврам од синова Хетових, онде је погребен Аврам са Саром женом својом.

I den markene, som Abraham köpt hade af Hets barnom: Der är Abraham begrafven med Sara sine hustru.

11 И по смрти Аврамовој благослови Бог Исака сина његовог; а Исак живеше код студенца Живога који ме види.

Och efter Abrahams död välsignade Gud hans son Isaac; och han bodde vid den brunnen, som kallades dens lefvandes och seendes.

12 А ово је племе Исмаила сина Аврамовог, ког роди Авраму Агара Мисирка робиња Сарина,

Detta är Ismaels Abrahams sons slägt, som Hagar, Saras tjensteqvinna af Egypten, födde honom.

13 И ово су имена синова Исмаилових, како се зваху у племенима својим; првенац Исмаилов Навајот, па Кидар и Навдеило и Масам,

Och detta är Ismaels barns namn, der deras slägte hafva namn af: Ismaels förste son Nebajoth, Kedar, Adbeel, Mibsam,

14 И Масма и Дума и Маса,

Misma, Duma, Massa,

15 И Хадар и Теман и Јетур и Нафис и Кедма.

Hadar, Thema, Jethur, Naphis och Kedma.

16 То су синови Исмаилови, и то су им имена по селима и градовима њиховим, дванаест кнезова над својим народима.

Desse äro Ismaels barn med deras namn, i deras byar och städer, tolf förstar.

17 А године су века Исмаиловог сто и тридесет и седам година. После онемоћав умре, и би прибран к роду свом.

Och detta är Ismaels ålder, hundrade och sju och tretio år; och han vardt sjuk och dödde, och vardt samkad intill sitt folk.

18 И живеху од Евилата до Сура према Мисиру, како се иде у Асирију; и допаде му према свој браћи својој да живи.

Men han bodde ifrå Hevila in till Zur emot Egypten, när man går till Assyrien; och satte sig emot alla sina bröder.

19 А ово је племе Исака сина Аврамовог: Аврам роди Исака;

Detta är Isaacs Abrahams sons slägte: Abraham födde Isaac.

20 А Исаку беше четрдесет година кад се ожени Ревеком, кћерју Ватуила Сирина из Месопотамије, сестром Лавана Сирина.

Men Isaac var fyratio år gammal, då han tog Rebecka till hustru, Bethuels Syrens af Mesopotamien dotter, Labans Syrens syster.

21 И Исак се мољаше Господу за жену своју, јер беше нероткиња; и умоли Господа, те затрудне Ревека жена његова.

Men Isaac bad Herran för sine hustru, ty hon var ofruktsam; och Herren hörde honom, och Rebecka hans hustru vardt hafvande.

22 Али удараху једно о друго деца у утроби њеној, те рече: Ако је тако, на шта сам? И отиде да пита Господа.

Och barnen stötte sig med hvarannan i hennes lif. Då sade hon: Efter mig skulle så gå, hvi är jag då vorden hafvandes? Och gick bort till att fråga Herran.

23 А Господ јој рече: Два су племена у утроби твојој, и два ће народа, изаћи из тебе; и један ће народ бити јачи од другог народа, и већи ће служити мањем.

Och Herran sade till henne: Tu folk äro i dino lifve, och tveggehanda folk skola skiljas utaf dino lifve: Och det ena folket skall öfvervinna det andra, och den större skall tjena den mindre.

24 И кад дође време да роди, а то близанци у утроби њеној.

Då nu tiden kom att hon föda skulle, si, då voro tvillingar i hennes lifve.

25 И први изађе црвен, сав као руно рутав, и надеше му име Исав.

Den förste, som utkom, var röd och luden som ett skin: Och de kallade honom Esau.

26 А после изађе брат му, држећи руком за пету Исава; и надеше му име Јаков. А беше Исаку шездесет година, кад их роди Ревека.

Straxt derefter kom hans broder ut, han höll med sine hand i Esau fotablad, och de kallade honom Jacob: Sextio år gammal var Isaac, då de vordo födde.

27 И деца одрастоше, и Исав поста ловац и ратар, а Јаков беше човек кротак и бављаше се у шаторима.

Och då drängarne vordo store, vardt Esau en jägare och en åkerman; men Jacob en from man, och bodde i tjäll.

28 И Исак миловаше Исава, јер радо јеђаше лов његов; а Ревека миловаше Јакова.

Och Isaac hade Esau kär, ty han plägade äta af hans vede; men Rebecka hade Jacob kär.

29 Једном Јаков скува јело, а Исав дође из поља уморан.

Och Jacob kokade en rätt; då kom Esau af markene, och var trötter;

30 И рече Исав Јакову: Дај ми да једем то јело црвено, јер сам уморан. Отуда се прозва Едом.

Och sade till Jacob: Gif mig äta af denna röda rättenom, ty jag är trötter: Deraf heter han Edom.

31 А Јаков му рече: Продај ми данас првенаштво своје.

Men Jacob sade: Sälj mig i dag din förstfödslorätt.

32 А Исав одговори: Ево, хоћу да умрем, па шта ће ми првенаштво?

Esau svarade: Si, jag måste dock dö: Hvad varder mig den förstfödslorätten nyttig?

33 А Јаков рече: Закуни ми се данас. И он му се закле; тако продаде своје првенаштво Јакову.

Jacob sade: Så svär mig i dag. Och han svor honom: Och sålde så Jacob sin förstfödslorätt.

34 И Јаков даде Исаву хлеба и скуваног лећа, и он се наједе и напи, па уста и отиде. Тако Исав није марио за првенаштво своје.

Då gaf Jacob honom bröd och den grynvällingen, och han åt och drack, och stod upp, och gick dädan. Och så föraktade Esau sin förstfödslorätt.