Књига проповедникова 7
1 Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
A good name is better than fine perfume; and the day of death better than the day of one's birth.
2 Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
It is better to go to the house of mourning than to go to the house of feasting: for that is the end of all men, and the living should take this to heart.
3 Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
Sorrow is better than laughter; for by the sadness of the face the heart is made good.
4 Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
The heart of the wise is in the house of mourning; but the heart of fools is in the house of mirth.
5 Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
It is better to hear the rebuke of the wise, than for a man to hear the song of fools.
6 Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
For as the crackling of thorns under a pot, so is the laughter of the fool. This also is vanity.
7 Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
Surely extortion makes the wise man foolish; and a bribe destroys the understanding.
8 Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
Better is the end of a thing than its beginning. The patient in spirit is better than the proud in spirit.
9 Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
Do not be hasty in your spirit to be angry, for anger rests in the bosom of fools.
10 Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
Do not say, "Why were the former days better than these?" For you do not ask wisely about this.
11 Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
Wisdom is as good as an inheritance. Yes, it is more excellent for those who see the sun.
12 Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
For wisdom is a defense, even as money is a defense; but the excellency of knowledge is that wisdom preserves the life of him who has it.
13 Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
Consider the work of God, for who can make that straight, which he has made crooked?
14 У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
In the day of prosperity be joyful, and in the day of adversity consider; yes, God has made the one side by side with the other, to the end that man should not find out anything after him.
15 Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
All this have I seen in my days of vanity: there is a righteous man who perishes in his righteousness, and there is a wicked man who lives long in his evildoing.
16 Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
Do not be overly righteous, neither make yourself overly wise. Why should you destroy yourself?
17 Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
Do not be too wicked, neither be foolish. Why should you die before your time?
18 Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
It is good that you should take hold of this. Yes, also from that do not withdraw your hand; for he who fears God will come forth from them all.
19 Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
Wisdom is a strength to the wise man more than ten rulers who are in a city.
20 Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
Surely there is not a righteous man on earth, who does good and doesn't sin.
21 Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
Also do not take heed to all words that are spoken, lest you hear your servant curse you;
22 Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
for often your own heart knows that you yourself have likewise cursed others.
23 Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
All this have I proved in wisdom. I said, "I will be wise;" but it was far from me.
24 Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
That which is, is far off and exceedingly deep. Who can find it out?
25 Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
I turned around, and my heart sought to know and to search out, and to seek wisdom and the scheme of things, and to know that wickedness is stupidity, and that foolishness is madness.
26 И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
I find more bitter than death the woman whose heart is snares and traps, whose hands are chains. Whoever pleases God shall escape from her; but the sinner will be ensnared by her.
27 Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
Look, this have I found, says the Preacher, one to another, to find out the scheme;
28 Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
which my soul still seeks; but I have not found: one man among a thousand have I found; but a woman among all those have I not found.
29 Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
Look, this only have I found, that God made humankind upright, but they search for many schemes.
