Књига проповедникова 5
1 Чувај ногу своју кад идеш у дом Божји, и приступи да слушаш; то је боље него што безумни дају жртве, јер не знају да зло чине.
Look well to thy feet, when thou goest to the house of God, and draw nigh to hear, rather than to offer sacrifice as fools. For they consider not that they do evil.
2 Немој наглити устима својим, и срце твоје да не буде брзо изговорити шта пред Богом, јер је Бог на небу, а ти си на земљи, зато нека буде мало речи твојих.
Be not hasty with thy mouth, and let not thy heart be swift to utter any thing before God. For God is in heaven, and thou upon earth. Therefore let thy words be few.
3 Јер сан долази од многог посла, а глас безумников од многих речи.
For a dream cometh with much bustle, and a fool's voice with a multitude of words.
4 Кад учиниш завет Богу, не оклевај испунити га, јер Му нису мили безумници; шта год заветујеш, испуни.
When thou vowest a vow to God, delay not to pay it; for he hath no pleasure in fools. Pay that which thou hast vowed.
5 Боље је да не заветујеш неголи да заветујеш па не испуниш.
Better is it that thou shouldst not vow than that thou shouldst vow and not pay.
6 Не дај устима својим да на грех наводе тело твоје, и не говори пред анђелом да је било нехотице. Зашто би се гневио Бог на речи твоје и потро дело руку твојих?
Suffer not thy mouth to bring punishment on thy flesh, and say not before the angel, “It was a mistake.” Wherefore should God be angry on account of thy voice, and destroy the work of thy hands?
7 Јер као што у мноштву снова има таштине, тако и у многим речима; него бој се Бога.
For in a multitude of dreams is a multitude of vanities; so also in a multitude of words; but fear thou God!
8 Ако видиш где се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високог, и има још виших над њима.
If thou seest oppression of the poor, and justice and equity perverted in a province, be not alarmed at the matter. For over the high there is a higher, who watcheth, and there is one higher than they all.
9 Али је земља кориснија од свега; и цар њиви служи.
An advantage to a land in all respects is a king over cultivated ground.
10 Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина.
He that loveth silver shall not be satisfied with silver; and he that loveth riches shall have no profit from them. This also is vanity.
11 Где је много добра, много је и оних који га једу; па каква је корист од тога господару? Осим што гледа својим очима.
When goods increase, they are increased that eat them; and what advantage hath the owner thereof, save the beholding of them with his eyes?
12 Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати.
Sweet is the sleep of a laboring man, whether he have eaten little or much; but the repletion of the rich will not suffer him to sleep.
13 Има љуто зло које видех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је.
There is a sore evil which I have seen under the sun, — riches kept by the owner thereof to his hurt.
14 Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину ког је родио не остане ништа у руку.
For those riches perish by some calamity, and, if he have a son, there is nothing in his hand.
15 Као што је изашао из утробе матере своје наг, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда свог да понесе у руци својој.
As he came forth from his mother's womb naked, so shall he go away again, as he came, and shall take away nothing of his labor which he may carry in his hand.
16 И то је љуто зло што одлази како је дошао; и каква му је корист што се трудио у ветар,
This is also a sore evil, that, in all points as he came, so shall he go. And what profit is there to him who toileth for wind?
17 И свега века свог јео у мраку, и много се бринуо и жалостио и љутио?
Also all his days he ate in darkness, and had much grief and anxiety and vexation.
18 Ето, то видех да је добро и лепо човеку да једе и пије и ужива добро од свега труда свог којим се труди под небом за живота свог, који му Бог да, јер му је то део.
Behold, what I have seen is, that it is good and proper for one to eat and drink, and to enjoy the good of all his labor which he taketh under the sun all the days of his life, which God giveth him; for it is his portion.
19 И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој део и да се весели с труда свог, то је дар Божји.
To whatever man also God hath given riches and wealth, and hath given him to enjoy them, and to take his portion, and to rejoice in his labor; this is the gift of God.
20 Јер се неће много опомињати дана живота свог, јер му Бог даје да му је срце весело.
For he will not much remember the days of his life; for God answereth him with the joy of his heart.
