Књига проповедникова 12
1 Али опомињи се Творца свог у младости својој пре него дођу дани зли и приспеју године, за које ћеш рећи: Нису ми миле;
And remember thy Creator in the days of thy youth, before the days of evil come, and the years overtake [thee] in which thou shalt say, I have no pleasure in them.
2 Пре него помркне сунце и видело и месец и звезде, и опет дођу облаци иза дажда,
While the sun and light are not darkened, nor the moon and the stars; nor the clouds return after the rain:
3 Кад ће дрхтати стражари кућни и погнути се јунаци, и стати млинарице, што их је мало, и потамнети који гледају кроз прозоре,
in the day wherein the keepers of the house shall tremble, and the mighty men shall become bent, and the grinding [women] cease because they have become few, and the [women] looking out at the windows be dark;
4 И кад ће се затворити врата с улице, и ослабити звека од млевења, и кад ће се устајати на птичији глас и престати све певачице,
and they shall shut the doors in the market-place, because of the weakness of the voice of her that grinds [at the mill]; and he shall rise up at the voice of the sparrow, and all the daughters of song shall be brought low;
5 И високог места кад ће се бојати и страшити се на путу, кад ће бадем уцветати и скакавац отежати и жеља проћи, јер човек иде у кућу своју вечну, и покајнице ће ходити по улицама;
and they shall look up, and fears [shall be] in the way, and the almond tree shall blossom, and the locust shall increase, and the caper shall be scattered: because man has gone to his eternal home, and the mourners have gone about the market:
6 Пре него се прекине уже сребрно, чаша се златна разбије и распе се ведро на извору и сломи се точак на студенцу,
before the silver cord be [let go], or the choice gold be broken, or the pitcher be broken at the fountain, or the wheel run down to the cistern;
7 И врати се прах у земљу, како је био, а дух се врати Богу, који га је дао.
[before] the dust also return to the earth as it was, and the spirit return to God who gave it.
8 Таштина над таштинама, вели проповедник, све је таштина.
Vanity of vanities, said the Preacher; all is vanity.
9 А не само мудар беше проповедник, него још и народ учаше мудрости, и мотрећи и истражујући сложи много прича.
And because the Preacher was wise above [others, so it was] that he taught man excellent knowledge, and the ear will trace out the parables.
10 Стараше се проповедник да нађе угодне речи, и написа шта је право, речи истине.
The Preacher sought diligently to find out acceptable words, and a correct writing, [even] words of truth.
11 Речи су мудрих људи као жалци и као клини ударени; речи оних који их сложише дао је један пастир.
The words of the wise are as goads, and as nails firmly fastened, which have been given from one shepherd by agreement.
12 И тако, сине мој, чувај се оног што је преко овог, јер нема краја састављању многих књига, и много читање умор је телу.
And moreover, my son, guard thyself by means of them: of making many books there is no end; and much study is a weariness of the flesh.
13 Главно је свему што си чуо: Бога се бој, и заповести Његове држи, јер то је све човеку.
Hear the end of the matter, the sun: Fear God, and keep his commandments: for this is the whole man.
14 Јер ће свако дело Бог изнети на суд и сваку тајну, била добра или зла.
For God will bring every work into judgment, with everything that has been overlooked, whether [it be] good, or whether [it be] evil.
