2 Књига дневника 17

1 Тада се зацари Јосафат, син његов, на његово место, и укрепи се на Израиља.

Och hans son Josaphat vardt Konung i hans stad, och vardt mägtig emot Israel;

2 И понамешта војску по свим тврдим градовима Јудиним, и понамешта страже по земљи Јудиној и по градовима Јефремовим, које задоби Аса, отац његов.

Och lade krigsfolk uti alla Juda fasta städer, och satte befallningsmän i Juda land, och i Ephraims städer, som hans fader Asa vunnit hade.

3 И беше Господ с Јосафатом, јер хођаше првим путевима Давида оца свог и не тражаше Вала.

Och Herren var med Josaphat; ty han vandrade i de förra Davids sins faders vägar, och sökte icke Baalim;

4 Него Бога оца свог тражаше и по заповестима Његовим хођаше, и не чињаше као синови Израиљеви.

Utan sins faders Gud, och vandrade i hans bud, och icke efter Israels gerningar.

5 Зато утврди Господ царство у руци његовој, и сав народ Јудин даваше даре Јосафату, те имаше велико благо и славу.

Derföre stadfäste Herren honom riket; och hele Juda gaf Josaphat skänker; och han hade rikedomar och härlighet ganska mycket.

6 И срце се његово ослободи на путевима Господњим, те још обори висине и лугове у Јудеји.

Och då hans hjerta dristigt vardt i Herrans vägar, hof han också bort höjderna och lundarna utu Juda.

7 И треће године свог царовања посла кнезове своје Вен-Аила и Овадију и Захарију и Натанаила и Михеју да уче по градовима Јудиним;

Uti tredje årena sins rikes sände han sina Förstar, Benhail, Obadia, Zacharia, Nethaneel och Michaja, att de skulle lära i Juda städer;

8 И с њима Левите: Семају и Натанију и Зевадију и Асаила и Семирамота и Јонатана и Адонију и Товију и Тов-Адонију, Левите, и с њима Елисаму и Јорама свештенике.

Och med dem de Leviter, Semaja, Nethania, Sebadja, Asahel, Semiramoth, Jonathan, Adonia, Tobia och TobAdonia; och med dem Presterna, Elisama och Joram.

9 И учаху по Јудеји имајући при себи књигу закона Господњег, и прохођаху све градове Јудине учећи народ.

Och de lärde i Juda, och hade Herrans lagbok med sig, och foro omkring i alla Juda städer, och lärde folket.

10 И дође страх Господњи на сва царства по земљама око Јуде, те не војеваше на Јосафата.

Och Herrans fruktan kom öfver all rike i de land, som lågo omkring Juda, så att de intet stridde emot Josaphat.

11 И сами Филистеји доношаху Јосафату даре и данак у новцу; и Арапи догоњаху му стоку, по седам хиљада и седам стотина овнова и по седам хиљада и седам стотина јараца.

Och de Philisteer förde Josaphat skänker, en hop silfver; och de Araber förde honom sjutusend och sjuhundrad vädrar, och sjutusend och sjuhundrad bockar.

12 Тако напредоваше Јосафат и подиже се веома; и сазида у Јудеји куле и градове за житнице.

Alltså växte Josaphat till, och vardt ju större och större; och han byggde i Juda slott och kornstäder.

13 И имаше много добра по градовима Јудиним, и војника, храбрих јунака у Јерусалиму.

Och hade mycket till skaffa i Juda städer; och voro stridsamme och väldige män i Jerusalem.

14 А ово је број њихов по домовима отаца њихових; од Јуде хиљадници: Адна војвода, с којим беше три стотине хиљада храбрих јунака.

Och detta var ordningen ibland deras fäders hus, som i Juda Öfverstar voro öfver tusende: Adna den öfversten, och med honom voro trehundradetusend väldige män.

15 А за њим Јоанам војвода, с којим беше двеста осамдесет хиљада;

Näst honom var Johanan den öfversten, och med honom voro tuhundrade och åttatio tusend.

16 А за њим Амасија син Зихријев, који се драговољно даде Господу, и с ким беше двеста хиљада храбрих јунака.

Dernäst Amasia, Sichri son, den Herrans friviljoge, och med honom voro tuhundradetusend väldige män.

17 А од Венијамина: храбри јунак Елијада, с којим беше двеста хиљада наоружаних луком и штитом;

Af BenJamins barn var Eljada en väldig man, och med honom voro tuhundradetusend, som med bågar och sköld färdige voro.

18 А за њим Јозавад, с којим беше сто и осамдесет хиљада наоружаних за бој.

Efter honom var Josabad, och med honom voro hundrade och åttatio tusend färdige män till strid.

19 Ови служаху цару осим оних које понамешта цар по тврдим градовима у свој земљи Јудиној.

Desse vaktade alle på Konungen, förutan de som Konungen lagt hade uti de fasta städer i hela Juda.