2 Књига дневника 15

1 Тада дух Божји дође на Азарију, сина Одидовог;

Och uppå Asaria, Obeds son, kom Guds Ande.

2 Те отиде пред Асу и рече му: Чујте ме, Асо и све племе Јудино и Венијаминово; Господ је с вама, јер сте ви с Њим; и ако Га устражите, наћи ћете Га; ако ли Га оставите, и Он ће вас оставити.

Han gick ut emot Asa, och sade till honom: Hörer härtill, Asa, och hele Juda och BenJamin; Herren är med eder, efter I ären med honom; och när I söken honom, låter han sig af eder finna; om I ock öfvergifven honom, så öfvergifver han ock eder.

3 Дуго је Израиљ без правог Бога и без свештеника учитеља, и без закона.

Men det skall vara många dagar i Israel, att der skall ingen rätter Gud vara; ingen Prest, som lärer; ingen lag.

4 А да су се у невољи својој обратили ка Господу Богу Израиљевом и тражили Га, нашли би Га.

Och när de omvända sig i sine nöd till Herran Israels Gud, och söka honom, så skall han låta sig finna.

5 Али у ово време не може се на миру одлазити ни долазити; јер је немир велик међу свим становницима земаљским;

På den tiden varder icke väl gångandes dem som ut och in gå; förty det varder ett stort buller öfver alla de som bo på jordene.

6 И потиру народ један други, и градови један други, јер их Бог смете свакојаким невољама.

Ty det ena folket skall slå det andra, och en stad den andra; förty Gud skall förskräcka dem med allahanda ångest.

7 Зато ви будите храбри и немојте да вам клону руке, јер има плата за ваш труд.

Men I varer tröste, och drager icke edra händer ifrå; ty edart verk hafver sin lön.

8 А кад чу Аса те речи и пророштво пророка Одида, охрабри се, и истреби гадне богове из све земље Јудине и Венијаминове и из градова које беше узео у гори Јефремовој, и понови олтар Господњи који беше пред тремом Господњим.

Då Asa hörde dessa orden, och Obeds den Prophetens Prophetia, vardt han tröst, och kastade bort de styggelser utu hela Juda land och BenJamin, och utu städerna, som han vunnit hade på Ephraims berg, och förnyade Herrans altare, som för Herrans förhus stod;

9 Потом сазва све племе Јудино и Венијаминово и дошљаке који беху код њих од Јефрема и Манасије и Симеуна, јер их много пребеже к њему из народа Израиљевог кад видеше да је Господ Бог његов с њим.

Och församlade hela Juda och BenJamin, och främlingarna när dem utaf Ephraim, Manasse och Simeon; förty till honom föllo månge af Israel, som de sågo att Herren hans Gud med honom var.

10 И скупише се у Јерусалим трећег месеца петнаесте године царовања Асиног.

Och de församlade sig till Jerusalem i tredje månadenom, i femtonde årena Asa rikes;

11 И у онај дан принесоше Господу жртве од плена који догнаше, седам стотина волова и седам хиљада оваца.

Och offrade på den dagen Herranom utaf rofvet, som de hemtat hade, sjuhundrad nöt, och sjutusend får.

12 И ухватише веру да траже Господа Бога отаца својих свим срцем својим и свом душом својом;

Och de trädde uti förbundet, att de skulle söka Herran deras fäders Gud, af allt hjerta, och af allo själ;

13 А ко год не би тражио Господа Бога Израиљевог, да се погуби, био мали или велики, човек или жена.

Och hvilken som icke sökte Herran Israels Gud, han skulle dö, både liten och stor, både man och qvinna.

14 И заклеше се Господу гласом великим и уз кликовање и уз трубе и рогове.

Och de svoro Herranom med höga röst, med rop, med trummeter och basuner.

15 И радоваше се сав народ Јудин ради те заклетве, јер из свега срца свог заклеше се, и од све воље своје тражише Га и нађоше Га; и Господ им даде мир одсвуда.

Och hele Juda fröjdade sig öfver eden; ty de hade svorit af allt hjerta, och de sökte honom af allom vilja, och han lät sig af dem finna; och Herren gaf dem ro allt omkring.

16 Јоште и Маху, матер своју, сврже Аса с власти, јер беше начинила у лугу идола; и Аса обали идола њеног и изломи га и сажеже на потоку Кедрону.

Ock satte Konung Asa sina moder Maacha af ämbetet, för det hon stiktat hade uti Miplezeths lund; och Asa utrotade hennes Miplezeth, och sönderslog honom, och uppbrände honom vid Kidrons bäck.

17 Али висине не бише оборене у Израиљу, али срце Асино беше право свега века његовог.

Men höjderna vordo icke bortlagda utur Israel; dock var Asa hjerta rättsinnigt, så länge han lefde.

18 И унесе у дом Божји шта беше посветио отац његов и шта беше сам посветио, сребро и злато и судове.

Och han lät komma in uti Guds hus hvad hans fader helgat hade, och hvad han helgat hade, silfver, guld och käril.

19 И не би рата до тридесет пете године царовања Асиног.

Och intet örlig var allt intill femte och tretionde året Asa rikes.