1 Књига Самуилова 5
1 А Филистеји узеше ковчег Божји, и однесоше из Евен-Езера у Азот.
Filistiylǝr Hudaning ǝⱨdǝ sanduⱪini olja elip, uni Əbǝn-Əzǝrdin elip Axdodⱪa bardi.
2 И узевши Филистеји ковчег Божји унесоше га у дом Дагонов, и наместише га до Дагона.
U yǝrdǝ Filistiylǝr Hudaning ǝⱨdǝ sanduⱪini elip Dagon buthanisiƣa ǝkirip, Dagon degǝn butning yeniƣa ⱪoydi.
3 А сутрадан кад усташе Азоћани рано, а то Дагон лежаше ничице на земљи пред ковчегом Господњим; и они узеше Дагона и метнуше га опет на његово место.
Axdoddikilǝr ǝtisi sǝⱨǝr ⱪopup kǝlsǝ, mana Dagon buti Pǝrwǝrdigarning ǝⱨdǝ sanduⱪining aldida yiⱪilƣiniqǝ düm yatatti. Xunga ular Dagon butni elip yǝnǝ ɵz ornida turƣuzup ⱪoydi.
4 А кад сутрадан рано усташе, гле, опет Дагон лежаше ничице на земљи пред ковчегом Господњим, а глава Дагону и обе руке одсечене беху на прагу; само труп од Дагона беше остао.
Lekin ǝtisi sǝⱨǝr ⱪopup kǝlsǝ, mana, Dagon Pǝrwǝrdigarning ǝⱨdǝ sanduⱪining aldida yiⱪilƣiniqǝ düm yatatti; Dagonning bexi ⱨǝm ⱪolliri bosuƣida qeⱪilƣanidi; Dagonning pǝⱪǝt beliⱪsiman teni ⱪalƣanidi.
5 Зато свештеници Дагонови и који год улазе у дом Дагонов не стају на праг Дагонов у Азоту до данас.
Xunga bügüngǝ ⱪǝdǝr Axdodta ya Dagonning kaⱨinliri bolsun ya Dagonning buthanisiƣa kirgüqilǝr bolsun, Dagonning bosuƣisiƣa dǝssimǝydu.
6 Тада отежа рука Господња Азоћанима, и мораше их и удараше их шуљевима у Азоту и међама његовим.
Andin Pǝrwǝrdigarning ⱪoli Axdoddikilǝrning üstigǝ ⱪattiⱪ qüxüp, ularni wǝyran ⱪilip, Axdod bilǝn ǝtrapidikilǝrni ⱨürrǝk kesili bilǝn urdi.
7 А кад Азоћани видеше шта је, рекоше да не стоји код нас ковчег Бога Израиљевог; јер је рука Његова тешка над нама и над Дагоном богом нашим.
Axdoddikilǝr bularni kɵrüp: — Israilning Hudasining ǝⱨdǝ sanduⱪi bizlǝrdǝ turmisun! Qünki uning ⱪoli bizni wǝ ilaⱨimiz Dagonni ⱪattiⱪ besiwaldi, deyixti.
8 И послаше, те сабраше к себи све кнезове филистејске, и рекоше им: Шта ћемо чинити с ковчегом Бога Израиљевог? А они рекоше: Да се пренесе у Гат ковчег Бога Израиљевог. И пренесоше ковчег Бога Израиљевог.
Xuning bilǝn ular adǝm mangdurup Filistiylǝrning ⱨǝmmǝ ƣojilirini qaⱪirtip jǝm ⱪilip ulardin: — Israilning Hudasining ǝⱨdǝ sanduⱪini ⱪandaⱪ bir tǝrǝp ⱪilimiz? dǝp soridi. Ular: — Israilning Hudasining ǝⱨdǝ sanduⱪi Gatⱪa qǝt yol bilǝn yɵtkǝlsun, dǝp jawab berixti. Xuning bilǝn ular Israilning Hudasining ǝⱨdǝ sanduⱪini u yǝrgǝ qǝt yol bilǝn yɵtkidi.
9 А кад га пренесоше, би рука Господња на граду с муком врло великом, и стаде бити грађане од малог до великог, и дођоше на њих тајни шуљеви.
Wǝ xundaⱪ boldiki, ular uni qǝt yol bilǝn yɵtkigǝndin keyin Pǝrwǝrdigarning ⱪoli u xǝⱨǝrgǝ qüxüp kixilǝrni ⱪattiⱪ sarasimigǝ qüxürdi. U kiqiklǝrdin tartip qonglarƣiqǝ xǝⱨǝrdikilǝrni urdi, ular ⱨürrǝk kesiligǝ giriptar boldi.
10 Зато послаше ковчег Божји у Акарон; а кад дође ковчег Божји у Акарон, повикаше Акароњани говорећи: Донесоше к нама ковчег Бога Израиљевог да помори нас и наш народ.
Xuning bilǝn ular Hudaning ǝⱨdǝ sanduⱪini Əkronƣa ǝwǝtti. Lekin Hudaning ǝⱨdǝ sanduⱪi Əkronƣa yetip kǝlgǝndǝ, Əkrondikilǝr pǝryad ⱪilip: — Biz bilǝn hǝlⱪimizni ɵltürüx üqün ular Israilning Hudasining ǝⱨdǝ sanduⱪini bizgǝ yɵtkidi! — dedi.
11 Зато послаше, те сабраше све кнезове филистејске, и рекоше: Пошљите ковчег Бога Израиљевог нека се врати на своје место, да не помори нас и народ наш. Јер беше смртан страх по целом граду, и врло тешка беше рука Господња онде.
Ular adǝm mangdurup Filistiylǝrning ƣojilirini ⱪiqⱪartip jǝm ⱪilip ularƣa: — Biz bilǝn hǝlⱪimizni ɵltürmǝsliki üqün Israilning Hudasining ǝⱨdǝ sanduⱪini bu yǝrdin ɵz jayiƣa kǝtküzünglar, dedi; qünki ⱪattiⱪ wǝⱨimǝ xǝⱨǝrni basⱪanidi; Hudaning ⱪoli ularning üstigǝ tolimu eƣir qüxkǝnidi.
12 Јер људи који остајаху живи боловаху од шуљева тако да се вика у граду подизаше до неба.
Ɵlmigǝn adǝmlǝr bolsa ⱨürrǝk kesili bilǝn urulup, xǝⱨǝrning pǝryadi asmanƣa kɵtürüldi.
