1 Књига дневника 19
1 А после тога умре Нас, цар синова Амонових, и зацари се син његов на његово место.
Kéyinki waqitlarda shundaq boldiki, Ammonlarning padishahi Nahash öldi; oghli Hanun ornigha padishah boldi.
2 И рече Давид: Да учиним милост Ануну сину Насовом, јер је отац његов начинио мени милост. И посла Давид посланике да га потеше за оцем. И дођоше слуге Давидове у земљу синова Амонових к Ануну да га потеше.
Dawut: «Nahash manga iltipat körsetkini üchün, uning oghli Hanun’gha iltipat körsitimen» dep, atisining petisige uning könglini sorashqa Hanunning yénigha elchilerni ewetti. Dawutning elchiliri Ammonlarning zémin’gha yétip kélip, könglini sorighili Hanun bilen körüshmekchi boldi.
3 А кнезови синова Амонових рекоше Ануну, господару свом: Мислиш да је Давид зато послао људе да те потеше што је рад учинити част оцу твом? А нису зато дошле слуге његове к теби да промотре и уходе и оборе земљу?
Lékin Ammonlarning emeldarliri Hanun’gha: «Dawutni rastla atilirining izzet-hörmitini qilip silige köngül sorighili adem ewetiptu, dep qaramla? Uning xizmetkarlirining özlirining aldilirigha kélishi bu yerni küzitish, aghdurmichiliq qilish, charlash üchün emesmidu?» — dédi.
4 Тада Анун ухвати слуге Давидове, и обрија их и одсече им хаљине по поле до задњице, и оправи их натраг.
Shuning bilen Hanun Dawutning xizmetkarlirini tutup, ularning saqal-burutlirini chüshürgüziwétip hem kiyimlirining beldin töwinini kestürüwétip andin ularni qoyuwetti.
5 А кад неки отидоше, те јавише Давиду за те људе, он посла пред њих, јер људи беху грдно осрамоћени, и поручи им цар: Седите у Јерихону док вам нарасте брада, па онда дођите натраг.
Beziler kélip Dawutqa elchilerning ehwalini uqturdi; u ularni kütüwélishqa aldigha adem ewetti, chünki ular tolimu iza-ahanette qalghanidi. Shunga padishah ulargha: «Saqal-burutinglar öskichilik Yérixo shehiride turup andin yénip kélinglar» dédi.
6 А кад видеше синови Амонови где се омразише с Давидом, онда Анун и синови Амонови послаше хиљаду таланата сребра да најме кола и коњика из Месопотамије и из Сирије Махе и из Сове.
Ammonlar özlirining Dawutning nepritige uchrighanliqini bildi, Hanun we Ammonlar Aram-Naharaim, Aram-Maakah we Zobahdin jeng harwisi we atliq leshker yallashqa adem ewetip ming talant kümüsh berdi.
7 И најмише тридесет и две хиљаде кола и цара од Махе с народом његовим, који дођоше и стадоше у логор према Медеви. А и синови Амонови скупише се из градова својих и дођоше на бој.
Ular ottuz ikki ming jeng harwisi, shundaqla Maakah padishahi bilen uning qoshunini yalliwaldi; ular Medebaning aldigha kélip bargah qurdi. Ammonlarmu jeng qilish üchün herqaysi sheherliridin kélip jem bolushti.
8 А Давид кад то чу, посла Јоава са свом храбром војском.
Dawut buni anglap Yoab bilen barliq esker qoshunini [ularning aldigha] chiqardi.
9 И изиђоше синови Амонови и уврсташе се пред вратима градским; а цареви који дођоше беху за се у пољу.
Ammonlar chiqip sheher derwazisining aldida sep tüzüp turdi; jengge atlinip chiqqan padishahlarmu dalada ayrim sep tüzüp turushti.
10 И Јоав видећи намештену војску према себи спред и састраг, узе одабране из све војске израиљске, и намести их према Сирцима.
Yoab özining aldi-keynidin hujumgha uchraydighanliqini körüp, pütün Israildin bir qisim serxil ademlerni tallap, Suriyler bilen jeng qilishqa ularni septe turghuzdi;
11 А остали народ предаде Ависају, брату свом; и наместише их према синовима Амоновим.
u qalghan ademlirini inisi Abishaygha tapshurdi, shuningdek ular özlirini Ammonlar bilen jeng qilishqa sep qilip teyyarlidi.
12 И рече: Ако Сирци буду јачи од мене, дођи ми у помоћ; ако ли синови Амонови буду јачи од тебе, ја ћу теби доћи у помоћ.
Yoab Abishaygha: «Eger Suriyler manga küchlük kelse, sen manga yardem bergeysen; emma Ammonlar sanga küchlük kelse, men bérip sanga yardem bérey.
13 Буди јунак и држимо се јуначки за свој народ и за градове Бога свог; а Господ нека учини шта му је драго.
Jür’etlik bolghin! Öz xelqimiz üchün we Xudayimizning sheherliri üchün baturluq qilayli. Perwerdigar Özige layiq körün’ginini qilghay! — dédi.
14 Тада Јоав и народ који беше с њим примакоше се да ударе на Сирце; али они побегоше испред њих.
Emdi Yoab we uning bilen bolghan ademler Suriylerge hujum qilghili chiqti; Suriyler uning aldidin qachti.
15 А синови Амонови кад видеше где побегоше Сирци, побегоше и они испред Ависаја брата његовог и уђоше у свој град. Потом се Јоав врати у Јерусалим.
Suriylerning qachqanliqini körgen Ammonlarmu Yoabning inisi Abishayning aldidin qéchip, sheherge kiriwaldi. Andin Yoab Yérusalémgha qaytip keldi.
16 Али Сирци кад видеше да их надбише Израиљци, послаше посланике те доведоше Сирце испреко реке; а Софак војвода Адад-Езеров иђаше пред њима.
Suriyler bolsa özlirining Israillarning aldida meghlup bolghinini körgende, elchi ewetip, [Efrat] deryasining u teripidiki Suriylerni chaqirtip keldi. Hadad’ézerning qoshunining serdari bolghan Shofaq ulargha yétekchi idi.
17 Кад то јавише Давиду, он скупи све Израиљце, и пређе преко Јордана, и дође к њима и намести војску према њима; а кад намести Давид војску према њима, побише се с њим.
Buningdin xewer tapqan Dawut pütkül Israil xelqini yighip Iordan deryasidin ötüp, Suriylerning yénigha kélip ulargha qarshi sep tüzüp turdi. Dawutning sep tüzgenlikini körgen Suriyler jengge atlandi.
18 Али побегоше Сирци испред Израиља, и поби Давид Сираца седам хиљада кола и четрдесет хиљада пешака, и Софака војводу погуби.
Suriyler Israillarning aldidin qachti; Dawut Suriylerdin yette ming jeng harwiliqni we qiriq ming piyade leshkerni öltürdi we yene Suriylerning serdari Shofaqni öltürdi.
19 И кад видеше слуге Адад-Езерове да их разби Израиљ, учинише мир с Давидом и служаху му; и не хтеше више Сирци помагати синовима Амоновим.
Hadad’ézerning emeldarliri Israil aldida yéngilginini körgende, Dawut bilen sülh qilip uninggha béqindi; shuningdin kéyin Suriyler ikkinchi Ammoniylargha yardem bérishni xalimaydighan boldi.
