Psalmi 129

1 Mnogo mi dosaðivaše od mladosti moje, neka reèe Izrailj,

Isala: ili fi! Dia ha lai da di ayeligia amogainini dima se bagade iasu. Amo hou adodoma.

2 Mnogo mi dosaðivaše od mladosti moje, ali me ne svladaše.

“Dafawane! Na ayeligia amoganini, nama ha lai dunu da dodona: giniwane nama se bagade iasu. Be ilia na hame hasalasi.

3 Na leðima mojim oraše oraèi, i vodiše duge brazde svoje.

Ilia da na baligia oso dogone fofa: gi. Na baligi da osobo gidinasuga dogoi agoai ba: i.

4 Gospod je pravedan; isijeèe konopce bezbožnièke.

Be Hina Gode da moloidafa amola E da na halegale masa: ne hamoi dagoi.”

5 Postidjeæe se, odbiæe se svi koji nenavide Sion.

Dunu huluane amo da Saione Moilai Bai Bagade higasa, ilia da hasali dagoiba: le baligidu masa: ne se bobogei ba: mu da defea.

6 Biæe kao trava na krovovima, koja se sasušuje prije nego se poèupa,

Ilia huluane da gisi amo diasu figisu da: iya bugi dialebe agoai ba: mu da defea. Amo gisi da mae heda: le, hedolo biosa.

7 Od koje neæe žetelac napuniti ruke svoje, niti naruèja svojega vezilac;

Dunu afae da amo gisi hame gagadosa amola gilisili la: gili hame gaguli ahoa.

8 I koji prolaze neæe reæi: “Blagoslov Gospodnji na vama! blagosiljamo vas imenom Gospodnjim.”

Dunu afae da baligili ahoasea, amane hame sia: mu, “Hina Gode da dima hahawane dogolegele bagade imunu da defea! Ninia da Hina Gode Ea Dioba: le, dima hahawane dogolegele ganoma: ne sia: sa.”