Jov 5
1 Zovi; hoæe li ti se ko odazvati? i komu æeš se izmeðu svetijeh obratiti?
Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
2 Doista bezumnoga ubija gnjev, i ludoga usmræuje srdnja.
Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
3 Ja vidjeh bezumnika gdje se ukorijenio; ali odmah prokleh stan njegov.
Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
4 Sinovi su njegovi daleko od spasenja i satiru se na vratima a nema ko da izbavi.
Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
5 Ljetinu njegovu jede gladni i ispred trnja kupi je, i lupež ždere blago njihovo.
Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
6 Jer muka ne izlazi iz praha niti nevolja iz zemlje nièe.
Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
7 Nego se èovjek raða na nevolju, kao što iskre iz ugljevlja uzlijeæu u vis.
Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
8 Ali ja bih Boga tražio, i pred Boga bih iznio stvar svoju,
Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
9 Koji èini stvari velike i neispitljive, divne, kojima nema broja;
Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
10 Koji spušta dažd na zemlju i šalje vodu na polja;
Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
11 Koji podiže ponižene, i žalosne uzvišuje k spasenju;
Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
12 Koji rasipa misli lukavijeh da ruke njihove ne svrše ništa;
Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
13 Koji hvata mudre u njihovu lukavstvu, i namjeru opakih obara;
Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
14 Danju nailaze na mrak, i u podne pipaju kao po noæi.
Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
15 On izbavlja ubogoga od maèa, od usta njihovijeh i od ruke silnoga.
Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
16 Tako ima nadanja siromahu, a zloæa zatiskuje usta svoja.
Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
17 Gle, blago èovjeku koga Bog kara; i zato ne odbacuj karanja svemoguæega.
Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
18 Jer on zadaje rane, i zavija; on udara, i ruke njegove iscjeljuju.
Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
19 Iz šest nevolja izbaviæe te; ni u sedmoj neæe te se zlo dotaæi.
Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
20 U gladi izbaviæe te od smrti i u ratu od maèa.
У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
21 Kad jezik šiba, biæeš sakriven, niti æeš se bojati pustoši kad doðe.
Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
22 Smijaæeš se pustoši i gladi, niti æeš se bojati zvijerja zemaljskoga.
Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
23 Jer æeš s kamenjem poljskim biti u vjeri, i zvijerje æe poljsko biti u miru s tobom.
Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
24 I vidjeæeš da je mir u šatoru tvom, kuæiæeš kuæu svoju i neæeš se prevariti.
И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
25 Vidjeæeš kako æe ti se umnožiti sjeme tvoje, i porod æe tvoj biti kao trava na zemlji.
Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
26 Star æeš otiæi u grob kao što se žito snosi u stog u svoje vrijeme.
Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
27 Eto, razgledasmo to, tako je; poslušaj i razumij.
Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.
