< Плынӂериле 4 >
1 Вай, кум с-а ыннегрит аурул ши кум с-а скимбат аурул чел курат! Кум с-ау рисипит петреле Сфынтулуй Локаш пе ла тоате колцуриле улицелор!
Како потамне злато, промени се чисто злато? Камење је од светиње разметнуто по угловима свих улица.
2 Кум сунт привиць акум фиий Сионулуй, чей алешь ши прецуиць ка аурул курат алтэдатэ, кум сунт привиць акум, вай! Ка ниште васе де пэмынт ши ка о лукраре фэкутэ де мыниле оларулуй!
Драги синови сионски, цењени као најчистије злато, како се цене земљани судови, као дело руку лончаревих!
3 Кяр ши шакалий ышь аплякэ цыца ши дау сэ сугэ пуилор лор, дар фийка попорулуй меу а ажунс фэрэ милэ, ка струций дин пустиу.
И звери истичу сисе своје и доје млад своју, а кћи народа мог поста немилостива као ној у пустињи.
4 Лимба сугарулуй и се липеште де черул гурий, ускатэ де сете; копиий чер пыне, дар нимень ну ле-о дэ.
Језик детету које сиса приону за грло од жеђи; деца ишту хлеба, а нема никога да им ломи.
5 Чей че се хрэняу ку букате алесе лешинэ пе улице. Чей че фусесерэ крескуць ын пурпурэ се букурэ акум де о грэмадэ де гуной!
Који јеђаху посластице, гину на улицама; који одрастоше у скерлету, ваљају се по буњишту.
6 Кэч вина фийчей попорулуй меу есте май маре декыт пэкатул Содомей, каре а фост нимичитэ ынтр-о клипэ, фэрэ сэ фи пус чинева мына пе еа.
И кар који допаде кћери народа мог већи је од пропасти која допаде Содому, који се затре у часу и руке се не забавише око њега.
7 Воевозий ей ерау май стрэлучиторь декыт зэпада, май албь декыт лаптеле; трупул ле ера май рошу декыт мэрӂянул; фаца ле ера ка сафирул.
Назиреји њени беху чистији од снега, бељи од млека; тело им беше црвеније од драгог камења, глатки као сафир.
8 Дар акум ынфэцишаря ле есте май негричоасэ декыт фунинӂиня, аша кэ ну май сунт куноскуць пе улице, пеля ле есте липитэ де оасе, ускатэ ка лемнул.
А сада им је лице црње од угља, не познају се на улицама; кожа им се прилепила за кости, осушила се као дрво.
9 Чей че пер учишь де сабие сунт май феричиць декыт чей че пер де фоаме, каре кад слеиць де путерь, дин липса роаделор кымпулуй!
Боље би онима који су побијени мачем него онима који мру од глади, који издишу убијени од несташице рода земаљског.
10 Фемеиле, ку тоатэ мила лор, ышь ферб копиий, каре ле служеск ка хранэ ын мижлокул прэпэдулуй фийчей попорулуй меу.
Својим рукама жене жалостиве куваше децу своју, она им бише храна у погибли кћери народа мог.
11 Домнул Шь-а слеит урӂия, Шь-а вэрсат мыния апринсэ; а апринс ын Сион ун фок каре-й мистуе темелииле.
Наврши Господ гнев свој, изли жестоки гнев свој, и распали огањ на Сиону, који му прождре темеље.
12 Ымпэраций пэмынтулуй н-ар фи крезут ши ничунул дин локуиторий лумий н-ар фи крезут кэ потривникул каре-л ымпресура аре сэ интре пе порциле Иерусалимулуй.
Не би веровали цареви земаљски и сви становници по васиљеној да ће непријатељ и противник ући на врата јерусалимска.
13 Ятэ родул пэкателор пророчилор сэй, а нелеӂюирилор преоцилор сэй, каре ау вэрсат ын мижлокул луй сынӂеле челор неприхэниць!
Али би за грехе пророка његових и за безакоња свештеника његових, који проливаху крв праведничку усред њега.
14 Рэтэчяу ка орбий пе улице, мынжиць де сынӂе, аша кэ нимень ну путя сэ се атингэ де хайнеле лор.
Лутаху као слепци по улицама, каљаху се крвљу, које не могаху да се не дотичу хаљинама својим.
15 „Депэртаци-вэ, некурацилор”, ли се стрига, „ла о парте, ла о парте, ну вэ атинӂець де ной!” Кынд фуӂяу прибеӂинд ынкоаче ши ынколо принтре нямурь, се спуня: „Сэ ну май локуяскэ аич!”
Одступите, нечисти, вичу им, одступите, одступите, не додевајте се ничега. И одлазе и скитају се; и међу народима се говори: Неће се више станити.
16 Ын мыния Луй, Домнул й-а ымпрэштият ши ну-Шь май ындряптэ привириле спре ей! Врэжмашул н-а кэутат ла фаца преоцилор, нич н-а авут милэ де чей бэтрынь.
Гнев Господњи расеја их, неће више погледати на њих; не поштују свештеника, нису жалостиви на старце.
17 Ши аколо ни се сфыршяу окий ши аштептам задарник ажутор! Привириле ни се ындрептау ку нэдежде спре ун ням каре тотушь ну не-а избэвит.
Већ нам очи ишчилеше изгледајући помоћ залудну; чекасмо народ који не може избавити.
18 Не пындяу паший, ка сэ не ымпедиче сэ мерӂем пе улицеле ноастре; ни се апропия сфыршитул, ни се ымплинисерэ зилеле… Да, не венисе сфыршитул!
Вребају нам кораке, да не можемо ходити по улицама својим, приближи се крај наш, навршише се дани наши, дође крај наш.
19 Пригониторий ноштри ерау май юць декыт вултурий черулуй. Не-ау фугэрит пе мунць ши не-ау пындит ын пустиу.
Који нас гонише, беху лакши од орлова небеских, по горама нас гонише, у пустињи нам заседаше.
20 Суфларя веций ноастре, унсул Домнулуй, а фост принс ын гропиле лор, ел, деспре каре зичям: „Вом трэи суб умбра луй принтре нямурь.”
Дисање ноздрва наших, помазаник Господњи, за ког говорасмо да ћемо живети под сеном његовим међу народима, ухвати се у јаме њихове.
21 Букурэ-те ши салтэ де букурие, фийка Едомулуй, каре локуешть ын цара Уц! Дар ши ла тине ва трече потирул ши ту те вей ымбэта ши те вей дезголи!
Радуј се и весели се, кћери едомска, која живиш у земљи Узу! Доћи ће до тебе чаша, опићеш се, и открићеш се.
22 Фийка Сионулуй, нелеӂюиря ыць есте испэшитэ: Ел ну те ва май тримите ын робие. Дар цие, фийка Едомулуй, ыць ва педепси нелеӂюиря ши ыць ва да пе фацэ пэкателе.
Сврши се кар за безакоње твоје, кћери сионска; неће те више водити у ропство; походиће твоје безакоње, кћери едомска, откриће грехе твоје.