Salmenes 18
1 Til sangmesteren; av Herrens tjener David, som talte denne sangs ord til Herren den dag da Herren hadde utfridd ham av alle hans fienders hånd og av Sauls hånd. Og han sa: Herre, jeg har dig hjertelig kjær, min styrke!
Љубићу Те, Господе, крепости моја,
2 Herren er min klippe og min festning og min frelser; min Gud er min klippe, som jeg setter min lit til, mitt skjold og min frelses horn, min borg.
Господе, Граде мој, Заклоне мој, који се оборити не може, Избавитељу мој, Боже мој, Камена горо, на којој се не бојим зла, Штите мој, Роже спасења мог, Уточиште моје!
3 Jeg påkaller den Høilovede, Herren, og blir frelst fra mine fiender.
Призивам Господа, коме се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.
4 Dødens rep omspente mig, og fordervelsens strømmer forferdet mig.
Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалих људи уплашише ме.
Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне. (Sheol h7585)
6 I min trengsel påkalte jeg Herren, og jeg ropte til min Gud; han hørte fra sitt tempel min røst, og mitt skrik kom for ham, til hans ører.
У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију.
7 Da rystet og bevet jorden, og fjellenes grunnvoller skalv, og de rystet, for hans vrede var optendt.
Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и померише из темеља горе, јер се Он разљути.
8 Det steg røk op av hans nese, og fortærende ild fra hans munn; glør brente ut av ham.
Подиже се дим од гнева Његовог, из уста Његових огањ, који прождире и живо угљевље одскакаше од Њега.
9 Og han bøide himmelen og steg ned, og det var mørke under hans føtter.
Сави небеса и сиђе. Мрак беше под ногама Његовим.
10 Og han fór på kjeruber og fløi, og han fór hastig frem på vindens vinger.
Седе на херувима и подиже се, и полете на крилима ветреним.
11 Han gjorde mørke til sitt dekke, rundt omkring sig til sitt skjul, mørke vann, tykke skyer.
Од мрака начини себи кров, сеницу око себе, од мрачних вода, облака ваздушних.
12 Frem av glansen foran ham fór hans skyer frem, hagl og gloende kull.
Од севања пред Њим кроз облаке Његове удари град и живо угљевље.
13 Og Herren tordnet i himmelen, den Høieste lot sin røst høre, hagl og gloende kull.
Загрме на небесима Господ, и Вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље.
14 Og han utsendte sine piler og spredte dem omkring - lyn i mengde og forvirret dem.
Пусти стреле своје, и разметну их; силу муња, и расу их.
15 Da kom vannenes strømmer til syne, og jordens grunnvoller blev avdekket ved din trusel, Herre, for din neses åndepust.
И показаше се извори водени, и открише се темељи васиљени од претње Твоје, Господе, од дихања духа гнева Твог.
16 Han rakte sin hånd ut fra det høie, han grep mig; han drog mig op av store vann.
Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.
17 Han fridde mig ut fra min sterke fiende og fra mine avindsmenn; for de var mig for mektige.
Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
18 De overfalt mig på min motgangs dag; men Herren blev min støtte.
Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
19 Og han førte mig ut i fritt rum; han frelste mig, for han hadde behag i mig.
Изведе ме на пространо место, и избави ме, јер сам Му мио.
20 Herren gjengjeldte mig efter min rettferdighet, han betalte mig efter mine henders renhet.
Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.
21 For jeg tok vare på Herrens veier og vek ikke i ondskap fra min Gud.
Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог,
22 For alle hans lover hadde jeg for øie, og hans bud lot jeg ikke vike fra mig.
Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
23 Og jeg var ulastelig for ham og voktet mig vel for min synd.
Бих Му веран, и чувах се од безакоња свог.
24 Og Herren gjengjeldte mig efter min rettferdighet, efter mine henders renhet for hans øine.
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима Његовим.
25 Mot den fromme viser du dig from, mot den rettvise mann viser du dig rettvis,
Са светима поступаш свето, с човеком верним верно,
26 mot den rene viser du dig ren, mot den forvendte viser du dig vrang.
С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.
27 For du frelser elendige folk, og du fornedrer høie øine.
Јер Ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.
28 For du lar min lampe skinne; Herren min Gud opklarer mitt mørke.
Ти распаљујеш видело моје; Господ мој просветљује таму моју.
29 For ved dig stormer jeg løs på fiendeskarer, og ved min Gud springer jeg over murer.
С Тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида.
30 Gud, hans vei er fullkommen; Herrens ord er rent, han er et skjold for alle dem som setter sin lit til ham.
Пут је Господњи веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се у Њ уздају.
31 For hvem er Gud foruten Herren, og hvem er en klippe, uten vår Gud?
Јер ко је Бог осим Господа, и ко је одбрана осим Бога нашег?
32 Den Gud som omgjorder mig med kraft og gjør min vei fri for støt,
Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми веран пут.
33 som gir mig føtter likesom hindene og stiller mig på mine høider,
Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме.
34 som oplærer mine hender til krig, så mine armer spenner kobberbuen.
Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од бронзе.
35 Og du gir mig din frelse til skjold, og din høire hånd støtter mig, og din mildhet gjør mig stor.
Ти ми дајеш штит спасења свог; десница Твоја држи ме, и милост Твоја чини ме велика.
36 Du gjør rummet vidt for mine skritt under mig, og mine ankler vakler ikke.
Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје.
37 Jeg forfølger mine fiender og når dem, og jeg vender ikke tilbake før jeg har gjort ende på dem.
Терам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим.
38 Jeg knuser dem, så de ikke makter å reise sig; de faller under mine føtter.
Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје.
39 Og du omgjorder mig med kraft til krig, du bøier mine motstandere under mig.
Јер ме Ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.
40 Og mine fiender lar du vende mig ryggen, og mine avindsmenn utrydder jeg.
Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
41 De roper, men der er ingen frelser - til Herren, men han svarer dem ikke.
Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их Он не слуша.
42 Og jeg knuser dem som støv for vinden, jeg tømmer dem ut som søle på gatene.
Расипам их као прах по ветру, као блато по улицама газим их.
43 Du redder mig fra folkekamper, du setter mig til hode for hedninger; folkeferd som jeg ikke kjenmer, tjener mig.
Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ ког не познавах, служи ми.
44 Bare de hører om mig, blir de mig lydige; fremmede kryper for mig.
По самом чувењу слушају ме, туђини покорни су ми.
45 Fremmede visner bort og går bevende ut av sine borger.
Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
46 Herren lever, og priset er min klippe, og ophøiet er min frelses Gud,
Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мог,
47 den Gud som gir mig hevn og legger folkeferd under mig,
Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
48 som frir mig ut fra mine fiender; ja, over mine motstandere ophøier du mig, fra voldsmannen redder du mig.
Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човека жестоког избавља ме!
49 Derfor vil jeg prise dig iblandt hedningene, Herre, og lovsynge ditt navn.
Тога ради хвалим Те, Господе, пред народима, и певам имену Твом,
50 Han gjør frelsen stor for sin konge, han gjør miskunnhet mot sin salvede, mot David og mot hans ætt til evig tid.
Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и наслеђу његовом довека.
