Salmenes 12

1 Til sangmesteren, efter Sjeminit; en salme av David. Frels, Herre! for de fromme er borte, de trofaste er forsvunnet blandt menneskenes barn.

Помагај, Господе; јер неста светих, јер је мало верних међу синовима човечијим

2 Løgn taler de, hver med sin næste, med falske leber; med tvesinnet hjerte taler de.

Лаж говоре један другом, уснама лажљивим говоре из срца дволичног.

3 Herren utrydde alle falske leber, den tunge som taler store ord,

Истребиће Господ сва уста лажљива, језик величави,

4 dem som sier: Ved vår tunge skal vi få overhånd, våre leber er med oss, hvem er herre over oss?

Људе, који говоре: Језиком смо јаки, уста су наша у нас, ко је господар над нама?

5 For de elendiges ødeleggelses skyld, for de fattiges sukks skyld vil jeg nu reise mig, sier Herren; jeg vil gi dem frelse som stunder efter den.

Видећи страдање невољних и уздисање ништих, сад ћу устати, вели Господ, и избавити оног коме злобе

6 Herrens ord er rene ord, likesom sølv som er renset i en smeltedigel i jorden, syv ganger renset.

Речи су Господње речи чисте, сребро у ватри очишћено од земље, седам пута претопљено.

7 Du, Herre, vil bevare dem, du vil vokte dem for denne slekt evindelig.

Ти ћеш нас, Господе, одбранити, и сачувати нас од рода овог довека.

8 Rundt omkring svermer de ugudelige, når skarn er ophøiet blandt menneskenes barn.

Безбожници иду наоколо; кад се они подижу, срамоте се синови човечији.