< Salmenes 115 >

1 Ikke oss, Herre, ikke oss, men ditt navn gi du ære for din miskunnhets, for din trofasthets skyld!
Не нама, Господе, не нама, него имену свом дај славу, по милости својој, по истини својој.
2 Hvorfor skal hedningene si: Hvor er nu deres Gud?
Зашто да говоре народи: Где ли је Бог њихов?
3 Vår Gud er jo i himmelen; han gjør alt det han vil.
Бог је наш на небесима, твори све што хоће.
4 Deres avguder er sølv og gull, et verk av menneskehender.
Идоли су њихови сребро и злато, дело руку човечијих.
5 De har munn, men taler ikke; de har øine, men ser ikke;
Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;
6 de har ører, men hører ikke; de har nese, men lukter ikke.
Уши имају, а не чују; ноздрве имају, а не миришу;
7 Deres hender føler ikke, deres føtter går ikke; de gir ingen lyd med sin strupe.
Руке имају, а не хватају; ноге имају, а не ходе, и не пуштају глас из грла свог.
8 Som de selv er, blir de som gjør dem, hver den som setter sin lit til dem.
Такви су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.
9 Israel, sett din lit til Herren! Han er deres hjelp og deres skjold.
Доме Израиљев, уздај се у Господа; Он им је помоћ и штит.
10 Arons hus, sett eders lit til Herren! Han er deres hjelp og deres skjold.
Доме Аронов, уздај се у Господа; Он им је помоћ и штит.
11 I som frykter Herren, sett eders lit til Herren! Han er deres hjelp og deres skjold.
Који се бојите Господа, уздајте се у Господа; Он им је помоћ и штит.
12 Herren kom oss i hu; han skal velsigne, han skal velsigne Israels hus, han skal velsigne Arons hus,
Господ нас се опомиње, благосиља нас, благосиља дом Израиљев, благосиља дом Аронов;
13 han skal velsigne dem som frykter Herren, de små med de store.
Благосиља оне који се боје Господа, мале и велике.
14 Herren la eder vokse i tall, eder og eders barn!
Да вам Господ умножи благослове, вама и синовима вашим!
15 Velsignet være I av Herren, himmelens og jordens skaper!
Господ да вас благослови, Творац неба и земље!
16 Himmelen er Herrens himmel, men jorden har han gitt menneskenes barn.
Небо је небо Господње, а земљу је дао синовима човечијим.
17 De døde lover ikke Herren, ingen av dem som farer ned i dødsrikets stillhet;
Неће Те мртви хвалити, Господе, нити они који сиђу онамо где се ћути.
18 men vi skal love Herren fra nu av og inntil evig tid. Halleluja!
Него ћемо ми благосиљати Господа одсад и довека. Алилуја!

< Salmenes 115 >