Salomos Ordsprog 10
1 Salomos ordsprog. En vis sønn gleder sin far, men en uforstandig sønn er sin mors sorg.
Мудар је син радост оцу свом, а луд је син жалост матери својој.
2 Ugudelighets skatter gagner ikke, men rettferdighet frir fra døden.
Не помаже неправедно благо, него правда избавља од смрти.
3 Herren lar ikke den rettferdige sulte, men de ugudeliges attrå støter han bort.
Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбожничко размеће.
4 Den som arbeider med lat hånd, blir fattig, men den flittiges hånd gjør rik.
Немарна рука осиромашава, а вредна рука обогаћава.
5 En klok sønn samler om sommeren; en dårlig sønn sover i høsttiden.
Ко збира у лето, син је разуман; ко спава о жетви, син је срамотан.
6 Velsignelser kommer over den rettferdiges hode, men de ugudeliges munn skal deres vold skjule.
Благослови су над главом праведнику, а уста безбожничка покрива насиље.
7 Den rettferdiges minne lever i velsignelse, men de ugudeliges navn råtner bort.
Спомен праведников остаје благословен, а име безбожничко труне.
8 Den som har visdom i hjertet, tar imot Guds bud; men den som har dårens leber, går til grunne.
Ко је мудра срца, прима заповести; а ко је лудих усана, пашће.
9 Den som vandrer i ustraffelighet, vandrer trygt, og den som går krokveier, blir opdaget.
Ко ходи безазлено, ходи поуздано; а ко је опак на путевима својим, познаће се.
10 Den som blunker med øiet, volder smerte, og den som har dårens leber, går til grunne.
Ко намигује оком, даје муку; и ко је лудих усана, пашће.
11 Den rettferdiges munn er en livsens kilde, men de ugudeliges munn skal deres vold skjule.
Уста су праведникова извор животу, а уста безбожничка покрива насиље.
12 Hat vekker trette, men kjærlighet dekker over alle overtredelser.
Мрзост замеће свађе, а љубав прикрива све преступе.
13 På den forstandiges leber finnes visdom, men stokken er for den uforstandiges rygg.
На уснама разумног налази се мудрост, а за леђа је безумног батина.
14 De vise gjemmer på kunnskap, men dårens munn truer med ødeleggelse.
Мудри склањају знање, а уста лудога близу су погибли.
15 Rikmanns gods er hans faste stad; de fattiges armod er deres ødeleggelse.
Богатство је богатима тврд град, сиромаштво је сиромасима погибао.
16 Det som den rettferdige vinner, blir ham til liv; den ugudeliges inntekt blir ham til synd.
Рад је праведников на живот, добитак безбожников на грех.
17 En vei til liv er den som akter på tukt; men den som forakter tilrettevisning, fører vill.
Ко прима наставу, на путу је к животу; а ко одбацује кар, лута.
18 Den som skjuler hat, har falske leber, og den som fører ut ondt rykte, han er en dåre.
Ко покрива мржњу, лажљивих је усана; и ко износи срамоту безуман је.
19 Hvor det er mange ord, mangler det ikke på synd; men den som holder sine leber i tømme, er klok.
У многим речима не бива без греха; али ко задржава усне своје, разуман је.
20 Den rettferdiges tunge er som utsøkt sølv; de ugudeliges hjerte er intet verdt.
Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожничко не вреди ништа.
21 Den rettferdiges leber nærer mange, men dårer dør, fordi de er uten forstand.
Усне праведникове пасу многе, а безумни умиру с безумља.
22 Det er Herrens velsignelse som gjør rik, og eget strev legger ikke noget til.
Благослов Господњи обогаћава а без муке.
23 For dåren er det en lyst å gjøre skamløse gjerninger, men visdom er en lyst for den forstandige mann.
Безумнику је шала чинити зло, а разуман човек држи се мудрости.
24 Det som den ugudelige gruer for, det skal komme over ham; men de rettferdiges ønsker skal Gud opfylle.
Чега се боји безбожник, оно ће га снаћи; а шта праведници желе Бог ће им дати.
25 Når en storm farer forbi, så er den ugudelige ikke mere; men den rettferdige har en evig grunnvoll.
Као што пролази олуја, тако безбожника нестаје; а праведник је на вечитом темељу.
26 Som eddik for tennene og røk for øinene, slik er den late for den som sender ham.
Какав је оцат зубима и дим очима, такав је лењивац онима који га шаљу.
27 Herrens frykt forlenger livet, men de ugudeliges år forkortes.
Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују.
28 De rettferdige har glede i vente, men de ugudeliges håp blir til intet.
Чекање праведних радост је, а надање безбожних пропада.
29 Herrens vei er en fast borg for den ustraffelige, men den er ødeleggelse for dem som gjør urett.
Пут је Господњи крепост безазленом, а страх онима који чине безакоње.
30 De rettferdige skal aldri rokkes, men de ugudelige skal ikke få bo landet.
Праведник се неће никада поколебати, а безбожници неће наставати на земљи.
31 Den rettferdiges munn bærer visdoms frukt, men den falske tunge skal skjæres av.
Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истребиће се.
32 Den rettferdiges leber forstår hvad der er til behag, men de ugudeliges munn er bare falskhet.
Усне праведникове знају шта је мило, а безбожничка су уста опачина.
