Canticum Canticorum 7

1 Quam pulchri sunt gressus tui in calceamentis, filia principis! Iuncturae femorum tuorum, sicut monilia, quae fabricata sunt manu artificis.

Како су лепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дело руку уметничких.

2 Umbilicus tuus crater tornatilis, numquam indigens poculis. Venter tuus sicut acervus tritici, vallatus liliis.

Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима;

3 Duo ubera tua, sicut duo hinnuli gemelli capreae.

Две дојке твоје као два близанца срнчета;

4 Collum tuum sicut turris eburnea. Oculi tui sicut piscinae in Hesebon, quae sunt in porta filiae multitudinis. Nasus tuus sicut turris Libani, quae respicit contra Damascum.

Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима ватравимским; нос ти је као кула ливанска која гледа према Дамаску;

5 Caput tuum ut Carmelus: et comae capitis tui, sicut purpura regis vincta canalibus.

Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана.

6 Quam pulchra es, et quam decora charissima, in deliciis!

Како си лепа и како си љупка, о љубави у милинама!

7 Statura tua assimilata est palmae, et ubera tua botris.

Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови.

8 Dixi: Ascendam in palmam, et apprehendam fructus eius: et erunt ubera tua sicut botri vineae: et odor oris tui sicut malorum.

Рекох: Попећу се на палму, дохватићу гране њене; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твог као јабуке;

9 Guttur tuum sicut vinum optimum, dignum dilecto meo ad potandum, labiisque et dentibus illius ad ruminandum.

И грло твоје као добро вино, које иде право драгом мом и чини да говоре усне оних који спавају.

10 Ego dilecto meo, et ad me conversio eius.

Ја сам драгог свог, и њега је жеља за мном.

11 Veni dilecte mi, egrediamur in agrum, commoremur in villis.

Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима.

12 Mane surgamus ad vineas, videamus si floruit vinea, si flores fructus parturiunt, si floruerunt mala punica: ibi dabo tibi ubera mea.

Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; онде ћу ти дати љубав своју.

13 Mandragorae dederunt odorem. In portis nostris omnia poma: nova et vetera, dilecte mi, servavi tibi.

Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој.