Psalmorum 63

1 Psalmus David, Cum esset in deserto Idumaeae. Deus Deus meus ad te de luce vigilo. Sitivit in te anima mea, quam multipliciter tibi caro mea.

Боже! Ти си Бог мој, к Теби раним, жедна је Тебе душа моја, за Тобом чезне тело моје у земљи сувој, жедној и безводној.

2 In terra deserta, et invia, et inaquosa: sic in sancto apparui tibi, ut viderem virtutem tuam, et gloriam tuam.

Тако бих Те угледао у светињи, да бих видео силу Твоју и славу Твоју.

3 Quoniam melior est misericordia tua super vitas: labia mea laudabunt te.

Јер је доброта Твоја боља од живота. Уста би моја хвалила Тебе;

4 Sic benedicam te in vita mea: et in nomine tuo levabo manus meas.

Тако бих Те благосиљао за живота свог, у име Твоје подигао бих руке своје.

5 Sicut adipe et pinguedine repleatur anima mea: et labiis exultationis laudabit os meum.

Као салом и уљем наситила би се душа моја, и радосним гласом хвалила би Те уста моја.

6 Sic memor fui tui super stratum meum, in matutinis meditabor in te:

Кад Те се сећам на постељи, све ноћне страже размишљам о Теби.

7 quia fuisti adiutor meus. Et in velamento alarum tuarum exultabo,

Јер си Ти помоћ моја, и у сену крила Твојих веселим се.

8 adhaesit anima mea post te: me suscepit dextera tua.

Душа се моја прилепила за Тебе, десница Твоја држи ме.

9 Ipsi vero in vanum quaesierunt animam meam, introibunt in inferiora terrae:

Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу.

10 tradentur in manus gladii, partes vulpium erunt.

Изгинуће од мача, и допашће лисицама.

11 Rex vero laetabitur in Deo, laudabuntur omnes qui iurant in eo: quia obstructum est os loquentium iniqua.

А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне Њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж.