Psalmorum 2

1 Quare fremuerunt Gentes, et populi meditati sunt inania? Astiterunt reges terrae, et principes convenerunt in unum adversus Dominum, et adversus Christum eius.

Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

2 Dirumpamus vincula eorum: et proiiciamus a nobis iugum ipsorum.

Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.

3 Qui habitat in caelis irridebit eos: et Dominus subsannabit eos.

"Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

4 Tunc loquetur ad eos in ira sua, et in furore suo conturbabit eos.

Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.

5 Ego autem constitutus sum rex ab eo super Sion montem sanctum eius, praedicans praeceptum eius.

Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:

6 Dominus dixit ad me: Filius meus es tu, ego hodie genui te.

"Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој."

7 Postula a me, et dabo tibi Gentes hereditatem tuam, et possessionem tuam terminos terrae.

Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих.

8 Reges eos in virga ferrea, et tamquam vas figuli confringes eos.

Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.

9 Et nunc reges intelligite: erudimini qui iudicatis terram.

Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

10 Servite Domino in timore: et exultate ei cum tremore.

Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

11 Apprehendite disciplinam nequando irascatur Dominus, et pereatis de via iusta.

Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

12 Cum exarserit in brevi ira eius, beati omnes, qui confidunt in eo.

Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!