Proverbiorum 3
1 Fili mi, ne obliviscaris legis meae, et praecepta mea cor tuum custodiat.
Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
2 longitudinem enim dierum, et annos vitae, et pacem apponent tibi.
Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
3 Misericordia, et veritas te non deserant, circumda eas gutturi tuo, et describe in tabulis cordis tui:
Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
4 et invenies gratiam, et disciplinam bonam coram Deo et hominibus.
Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
5 Habe fiduciam in Domino ex toto corde tuo, et ne innitaris prudentiae tuae.
Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
6 In omnibus viis tuis cogita illum, et ipse diriget gressus tuos.
На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
7 Ne sis sapiens apud temetipsum: time Deum, et recede a malo:
Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
8 sanitas quippe erit umbilico tuo, et irrigatio ossium tuorum.
То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
9 Honora Dominum de tua substantia, et de primitiis omnium frugum tuarum da pauperibus:
Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
10 et implebuntur horrea tua saturitate, et vino torcularia tua redundabunt.
И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
11 Disciplinam Domini, fili mi, ne abiicias: nec deficias cum ab eo corriperis:
Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
12 quem enim diligit Dominus, corripit: et quasi pater in filio complacet sibi.
Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
13 Beatus homo, qui invenit sapientiam, et qui affluit prudentia:
Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
14 melior est acquisitio eius negotiatione auri, et argenti primi et purissimi fructus eius:
Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
15 pretiosior est cunctis opibus: et omnia, quae desiderantur, huic non valent comparari.
Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
16 Longitudo dierum in dextera eius, et in sinistra illius divitiae, et gloria.
Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
17 Viae eius viae pulchrae, et omnes semitae illius pacificae.
Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
18 Lignum vitae est his, qui apprehenderint eam: et qui tenuerit eam, beatus.
Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
19 Dominus sapientia fundavit terram, stabilivit caelos prudentia.
Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
20 Sapientia illius eruperunt abyssi, et nubes rore concrescunt.
Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
21 Fili mi, ne effluant haec ab oculis tuis: Custodi legem atque consilium:
Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
22 et erit vita animae tuae, et gratia faucibus tuis.
И биће живот души твојој и накит грлу твом.
23 tunc ambulabis fiducialiter in via tua, et pes tuus non impinget:
Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
24 si dormieris, non timebis: quiesces, et suavis erit somnus tuus.
Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
25 ne paveas repentino terrore, et irruentes tibi potentias impiorum.
Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
26 Dominus enim erit in latere tuo, et custodiet pedem tuum ne capiaris.
Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
27 Noli prohibere benefacere eum, qui potest: si vales, et ipse benefac:
Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
28 Ne dicas amico tuo: Vade, et revertere: cras dabo tibi: cum statim possis dare.
Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
29 Ne moliaris amico tuo malum, cum ille in te habeat fiduciam.
Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
30 Ne contendas adversus hominem frustra, cum ipse tibi nihil mali fecerit.
Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
31 Ne aemuleris hominem iniustum, nec imiteris vias eius:
Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
32 quia abominatio Domini est omnis illusor, et cum simplicibus sermocinatio eius.
Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
33 Egestas a Domino in domo impii: habitacula autem iustorum benedicentur.
Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
34 Ipse deludet illusores, et mansuetis dabit gratiam.
Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
35 Gloriam sapientes possidebunt: stultorum exaltatio, ignominia.
Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
