Proverbiorum 18
1 Occasiones quaerit qui vult recedere ab amico: omni tempore erit exprobrabilis.
Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.
2 Non recipit stultus verba prudentiae: nisi ea dixeris quae versantur in corde eius.
Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.
3 Impius, cum in profundum venerit peccatorum, contemnit: sed sequitur eum ignominia et opprobrium.
Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.
4 Aqua profunda verba ex ore viri: et torrens redundans fons sapientiae.
Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.
5 Accipere personam impii in iudicio non est bonum, ut declines a veritate iudicii.
Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.
6 Labia stulti miscent se rixis: et os eius iurgia provocat.
Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.
7 Os stulti contritio eius: et labia ipsius, ruina animae eius.
Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.
8 Verba bilinguis, quasi simplicia: et ipsa perveniunt usque ad interiora ventris. Pigrum deiicit timor: animae autem effeminatorum esurient.
Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.
9 Qui mollis et dissolutus est in opere suo, frater est sua opera dissipantis.
И ко је немаран у послу свом брат је распикући.
10 Turris fortissima, nomen Domini: ad ipsam currit iustus, et exaltabitur.
Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.
11 Substantia divitis urbs roboris eius, et quasi murus validus circumdans eum.
Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.
12 Antequam conteratur, exaltatur cor hominis: et antequam glorificetur, humiliatur.
Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.
13 Qui prius respondet quam audiat, stultum se esse demonstrat, et confusione dignum.
Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.
14 Spiritus viri sustentat imbecillitatem suam: spiritum vero ad irascendum facilem quis poterit sustinere?
Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?
15 Cor prudens possidebit scientiam: et auris sapientium quaerit doctrinam.
Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.
16 Donum hominis dilatat viam eius, et ante principes spatium ei facit.
Дар човеку шири место и води га пред властеље.
17 Iustus, prior est accusator sui: venit amicus eius, et investigabit eum.
Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.
18 Contradictiones comprimit sors, et inter potentes quoque diiudicat.
Распре прекида жреб, и између силних расуђује.
19 Frater, qui adiuvatur a fratre, quasi civitas firma: et iudicia quasi vectes urbium.
Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.
20 De fructu oris viri replebitur venter eius: et genimina labiorum ipsius saturabunt eum.
Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.
21 Mors, et vita in manu linguae: qui diligunt eam, comedent fructus eius.
Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.
22 Qui invenit mulierem bonam, invenit bonum: et hauriet iucunditatem a Domino. Qui expellit mulierem bonam, expellit bonum: qui autem tenet adulteram, stultus est et insipiens.
Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.
23 Cum obsecrationibus loquitur pauper: et dives effabitur rigide.
Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.
24 Vir amicabilis ad societatem, magis amicus erit, quam frater.
Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.
