Liber Numeri 10
1 Locutusque est Dominus ad Moysen, dicens:
Још рече Господ Мојсију говорећи:
2 Fac tibi duas tubas argenteas ductiles, quibus convocare possis multitudinem quando movenda sunt castra.
Начини себи две трубе од сребра, коване да буду; њима ћеш сазивати збор и заповедати да полази војска.
3 Cumque increpueris tubis, congregabitur ad te omnis turba ad ostium tabernaculi foederis.
Кад обе затрубе, тада нека се скупља к теби сав збор на врата шатора од састанка.
4 Si semel clangueris, venient ad te principes, et capita multitudinis Israel.
А кад једна затруби, тада нека се скупљају к теби кнезови, главари од хиљада Израиљевих.
5 Si autem prolixior atque concisus clangor increpuerit, movebunt castra primi qui sunt ad orientalem plagam.
А кад затрубе потресајући, тада нека се креће логор који лежи према истоку.
6 In secundo autem sonitu et pari ululatu tubae, levabunt tentoria qui habitant ad meridiem. et iuxta hunc modum reliqui facient, ululantibus tubis in profectionem.
А кад затрубите други пут потресајући, онда нека се креће логор који је на југу; потресајући нека се труби кад треба да пођу.
7 Quando autem congregandus est populus, simplex tubarum clangor erit, et non concise ululabunt.
А кад сазивате збор, трубите, али не потресајући.
8 Filii autem Aaron sacerdotis clangent tubis: eritque hoc legitimum sempiternum in generationibus vestris.
А нека трубе у трубе синови Аронови свештеници; то да вам је уредба вечна од колена до колена.
9 Si exieritis ad bellum de terra vestra contra hostes qui dimicant adversum vos, clangetis ululantibus tubis, et erit recordatio vestri coram Domino Deo vestro, ut eruamini de manibus inimicorum vestrorum.
И кад пођете на војску у земљи својој на непријатеља који удари на вас, трубите у трубе потресајући; и Господ Бог ваш опоменуће вас се, и сачуваћете се од непријатеља својих.
10 Si quando habebitis epulum, et dies festos, et calendas, canetis tubis super holocaustis, et pacificis victimis, ut sint vobis in recordationem Dei vestri. ego Dominus Deus vester.
Тако и у дан весеља свог и на празнике своје и почетке месеца својих трубите у трубе приносећи жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, и биће вам спомен пред Богом вашим. Ја сам Господ Бог ваш.
11 Anno secundo, mense secundo, vigesima die mensis elevata est nubes de tabernaculo foederis:
И у двадесети дан другог месеца друге године подиже се облак изнад шатора од сведочанства.
12 profectique sunt filii Israel per turmas suas de deserto Sinai, et recubuit nubes in solitudine Pharan.
И пођоше синови Израиљеви својим редом из пустиње Синајске, и устави се облак у пустињи Фаранској.
13 Moveruntque castra primi iuxta imperium Domini per manum Moysi.
Тако пођоше први пут, као што Господ заповеди преко Мојсија.
14 Filii Iuda per turmas suas: quorum princeps erat Nahasson filius Aminadab.
И пође напред застава војске синова Јудиних у четама својим; и над војском њиховом беше Насон, син Аминадавов;
15 In tribu filiorum Issachar fuit princeps Nathanael filius Suar.
А над војском племена синова Исахарових Натанаило, син Согаров;
16 In tribu Zabulon erat princeps Eliab filius Helon.
А над војском племена синова Завулонових Елијав, син Хелонов.
17 Depositumque est tabernaculum, quod portantes egressi sunt filii Gerson et Merari.
И сложише шатор, па пођоше синови Гирсонови и синови Мераријеви носећи шатор.
18 Profectique sunt et filii Ruben, per turmas et ordinem suum: quorum princeps erat Helisur filius Sedeur.
Потом пође застава војске синова Рувимових, а над њиховом војском беше Елисур, син Седијуров,
19 In tribu autem filiorum Simeon, princeps fuit Salamiel filius Surisaddai.
А над војском племена синова Симеунових Саламило, син Сурисадајев,
20 Porro in tribu Gad erat princeps Eliasaph filius Duel.
А над војском племена синова Гадових Елисаф син Рагуилов.
21 Profectique sunt et Caathitae portantes Sanctuarium. Tamdiu tabernaculum portabatur, donec venirent ad erectionis locum.
И пођоше синови Катови носећи светињу, да би они подигли шатор докле ови дођу.
22 Moverunt castra et filii Ephraim per turmas suas, in quorum exercitu princeps erat Elisama filius Ammiud.
Потом пође застава војске синова Јефремових у четама својим, а над војском њиховом беше Елисама, син Емијудов,
23 In tribu autem filiorum Manasse princeps fuit Gamaliel filius Phadasseur.
А над војском племена синова Манасијиних Гамалило син Фадасуров,
24 et in tribu Beniamin erat dux Abidan filius Gedeonis.
А над војском племена синова Венијаминових Авидан син Гадеонијев.
25 Novissimi castrorum omnium profecti sunt filii Dan per turmas suas, in quorum exercitu princeps fuit Ahiezer filius Ammisaddai.
Најпосле пође застава војске синова Данових у четама својим, задња војска, и над војском њиховом беше Ахијезер, син Амисадајев,
26 In tribu autem filiorum Aser erat princeps Phegiel filius Ochran.
А над војском племена синова Асирових Фагаило, син Ехранов,
27 Et in tribu filiorum Nephthali princeps fuit Ahira filius Enan.
А над војском племена синова Нефталимових Ахиреј, син Енанов.
28 Haec sunt castra, et profectiones filiorum Israel per turmas suas quando egrediebantur.
Тим редом пођоше синови Израиљеви у четама својим, и тако иђаху.
29 Dixitque Moyses Hobab filio Raguel Madianitae, cognato suo: Proficiscimur ad locum, quem Dominus daturus est nobis: veni nobiscum, ut benefaciamus tibi: quia Dominus bona promisit Israeli.
А Мојсије рече Јоваву, сину Рагуиловом Мадијанину тасту свом: Идемо на место за које рече Господ: Вама ћу га дати. Хајде с нама, и добро ћемо ти учинити, јер је Господ обећао Израиљу много добра.
30 Cui ille respondit: Non vadam tecum, sed revertar in terram meam, in qua natus sum.
А он му рече: Нећу ићи, него идем у своју земљу и у род свој.
31 Et ille: Noli, inquit, nos relinquere: tu enim nosti in quibus locis per desertum castra ponere debeamus, et eris ductor noster.
А Мојсије рече: Немој нас оставити, јер знаш места у пустињи где бисмо могли стајати, па нам буди вођ.
32 Cumque nobiscum veneris, quidquid optimum fuerit ex opibus, quas nobis traditurus est Dominus, dabimus tibi.
И ако пођеш с нама кад дође добро које ће нам учинити Господ, учинићемо ти добро.
33 Profecti sunt ergo de Monte Domini viam trium dierum, arcaque foederis Domini praecedebat eos, per dies tres providens castrorum locum.
И тако пођоше од горе Господње, и иђаху три дана, и ковчег завета Господњег иђаше пред њима три дана тражећи место где би починули.
34 Nubes quoque Domini super eos erat per diem cum incederent.
И облак Господњи беше над њима сваки дан кад полажаху с места, где беху у логору.
35 Cumque elevaretur arca, dicebat Moyses: Surge Domine, et dissipentur inimici tui, et fugiant qui oderunt te, a facie tua.
И кад полажаше ковчег, говораше Мојсије: Устани Господе, и нека се разаспу непријатељи Твоји, и нека беже испред Тебе који мрзе на Те.
36 Cum autem deponeretur, aiebat: Revertere Domine, ad multitudinem exercitus Israel.
А кад се устављаше, говораше: Уврати се, Господе, к мноштву хиљада Израиљевих.
