< Genesis 11 >
1 Erat autem terra labii unius, et sermonum eorumdem.
А беше на целој земљи један језик и једнаке речи.
2 Cumque proficiscerentur de oriente, invenerunt campum in terra Sennaar, et habitaverunt in eo.
А кад отидоше од истока, нађоше равницу у земљи сенарској, и населише се онде.
3 Dixitque alter ad proximum suum: Venite, faciamus lateres, et coquamus eos igni. Habueruntque lateres pro saxis, et bitumen pro caemento:
Па рекоше међу собом: Хајде да правимо плоче и да их у ватри печемо. И беху им опеке место камена и смола земљана место креча.
4 et dixerunt: Venite, faciamus nobis civitatem et turrim, cuius culmen pertingat ad caelum: et celebremus nomen nostrum antequam dividamur in universas terras.
После рекоше: Хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расејали по земљи.
5 Descendit autem Dominus ut videret civitatem et turrim, quam aedificabant filii Adam,
А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човечији.
6 et dixit: Ecce, unus est populus, et unum est labium omnibus: coeperuntque hoc facere, nec desistent a cogitationibus suis, donec eas opere compleant.
И рече Господ: Гле, народ један, и један језик у свих, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде шта су наумили.
7 Venite igitur, descendamus, et confundamus ibi linguam eorum, ut non audiat unusquisque vocem proximi sui.
Хајде да сиђемо, и да им пометемо језик, да не разумеју један другог шта говоре.
8 Atque ita divisit eos Dominus ex illo loco in universas terras, et cessaverunt aedificare civitatem.
Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града.
9 Et idcirco vocatum est nomen eius Babel, quia ibi confusum est labium universae terrae: et inde dispersit eos Dominus super faciem cunctarum regionum.
Зато се прозва Вавилон, јер онде помете Господ језик целе земље, и оданде их расу Господ по свој земљи.
10 Hae sunt generationes Sem: Sem erat centum annorum quando genuit Arphaxad, biennio post diluvium.
Ово је племе Симово: беше Симу сто година, кад роди Арфаксада, друге године после потопа.
11 Vixitque Sem postquam genuit Arphaxad, quingentis annis: et genuit filios et filias.
А родив Арфаксада поживе Сим пет стотина година, рађајући синове и кћери.
12 Porro Arphaxad vixit triginta quinque annis, et genuit Sale.
А Арфаксад поживе тридесет и пет година, и роди Салу;
13 Vixitque Arphaxad postquam genuit Sale, trecentis tribus annis: et genuit filios et filias.
А родив Салу поживе Арфаксад четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.
14 Sale quoque vixit triginta annis, et genuit Heber.
А Сала поживе тридесет година, и роди Евера;
15 Vixitque Sale postquam genuit Heber, quadringentis tribus annis: et genuit filios et filias.
А родив Евера поживе Сала четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.
16 Vixit autem Heber triginta quattuor annis, et genuit Phaleg.
А Евер поживе тридесет и четири године, и роди Фалека;
17 Et vixit Heber postquam genuit Phaleg, quadringentis triginta annis: et genuit filios et filias.
А родив Фалека поживе Евер четири стотине и тридесет година, рађајући синове и кћери.
18 Vixit quoque Phaleg triginta annis, et genuit Reu.
А Фалек поживе тридесет година, и роди Рагава;
19 Vixitque Phaleg postquam genuit Reu, ducentis novem annis, et genuit filios et filias.
А родив Рагава поживе Фалек двеста и девет година, рађајући синове и кћери.
20 Vixit autem Reu triginta duobus annis, et genuit Sarug.
А Рагав поживе тридесет и две године, и роди Серуха;
21 Vixit quoque Reu postquam genuit Sarug, ducentis septem annis: et genuit filios et filias.
А родив Серуха поживе Рагав двеста и седам година, рађајући синове и кћери.
22 Vixit vero Sarug triginta annis, et genuit Nachor.
А Серух поживе тридесет година, и роди Нахора;
23 Vixitque Sarug postquam genuit Nachor, ducentis annis: et genuit filios et filias.
А родив Нахора поживе Серух двеста година, рађајући синове и кћери.
24 Vixit autem Nachor viginti novem annis, et genuit Thare.
А Нахор поживе двадесет и девет година, и роди Тару;
25 Vixitque Nachor postquam genuit Thare, centum decem et novem annis: et genuit filios et filias.
А родив Тару поживе Нахор сто и деветнаест година, рађајући синове и кћери.
26 Vixitque Thare septuaginta annis, et genuit Abram et Nachor, et Aran.
А Тара поживе седамдесет година, и роди Аврама, Нахора и Арана.
27 Hae sunt autem generationes Thare: Thare genuit Abram, Nachor, et Aran. Porro Aran genuit Lot.
А ово је племе Тарино: Тара роди Аврама, Нахора и Арана; а Аран роди Лота.
28 Mortuusque est Aran ante Thare patrem suum, in terra nativitatis suae in Ur Chaldaeorum.
И умре Аран пре Таре оца свог на постојбини својој, у Уру халдејском.
29 Duxerunt autem Abram et Nachor uxores: nomen uxoris Abram, Sarai: et nomen uxoris Nachor, Melcha filia Aran patris Melchae, et patris Ieschae.
И ожени се Аврам и Нахор, и жени Аврамовој беше име Сара а жени Нахоровој име Мелха, кћи Арама оца Мелхе и Јесхе.
30 Erat autem Sarai sterilis, nec habebat liberos.
А Сара беше нероткиња, и не имаше порода.
31 Tulit itaque Thare Abram filium suum, et Lot filium Aran, filium filii sui, et Sarai nurum suam, uxorem Abram filii sui, et eduxit eos de Ur Chaldaeorum, ut irent in terram Chanaan: veneruntque usque Haran, et habitaverunt ibi.
И узе Тара сина свог Аврама и Лота сина Ароновог, унука свог, и Сару снаху своју, жену Аврама сина свог; и пођоше заједно из Ура халдејског да иду у земљу хананску, и дођоше до Харана, и онде се настанише.
32 Et facti sunt dies Thare ducentorum quinque annorum, et mortuus est in Haran.
И поживе Тара свега двеста и пет година; и умре Тара у Харану.