Exodus 1
1 Haec sunt nomina filiorum Israel qui ingressi sunt in Aegyptum cum Iacob: singuli cum domibus suis introierunt:
Ово су имена синова Израиљевих који дођоше у Мисир, дођоше с Јаковом, сваки са својом породицом:
2 Ruben, Simeon, Levi, Iudas,
Рувим, Симеун, Левије и Јуда,
3 Issachar, Zabulon et Beniamin,
Исахар, Завулон и Венијамин,
4 Dan, et Nephthali, Gad, et Aser.
Дан и Нефталим, Гад и Асир.
5 Erant igitur omnes animae eorum qui egressi sunt de femore Iacob, septuaginta: Ioseph autem in Aegypto erat.
А свега беше их од бедара Јаковљевих седамдесет душа с Јосифом, који беше у Мисиру.
6 Quo mortuo, et universis fratribus eius, omnique cognatione sua,
А Јосиф умре и сва браћа његова и сав онај нараштај.
7 filii Israel creverunt, et quasi germinantes multiplicati sunt: ac roborati nimis, impleverunt terram.
И синови Израиљеви народише се и умножише се, и напредоваше и осилише веома, да их се земља напуни.
8 Surrexit interea rex novus super Aegyptum, qui ignorabat Ioseph:
Тада наста нов цар у Мисиру, који не знаше за Јосифа;
9 et ait ad populum suum: Ecce, populus filiorum Israel multus, et fortior nobis est.
И рече народу свом: Гле, народ синова Израиљевих већи је и силнији од нас.
10 Venite, sapienter opprimamus eum, ne forte multiplicetur: et si ingruerit contra nos bellum, addatur inimicis nostris, expugnatisque nobis egrediatur de terra.
Него хајде мудро да поступамо с њима, да се не множе, и кад настане рат да не пристану с непријатељима нашим и не ударе на нас и не оду из земље.
11 Praeposuit itaque eis magistros operum, ut affligerent eos oneribus: aedificaveruntque urbes tabernaculorum Pharaoni, Phithom, et Ramesses.
И поставише над њима настојнике да их муче тешким пословима; и грађаше народ Израиљев Фараону градове Питом и Рамесу.
12 Quantoque opprimebant eos, tanto magis multiplicabantur, et crescebant:
Али што га више мучаху то се више множаше и напредоваше, да се грожаху од синова Израиљевих.
13 oderantque filios Israel Aegyptii, et affligebant illudentes eis:
И жестоко нагоњаху Мисирци синове Израиљеве на послове,
14 atque ad amaritudinem perducebant vitam eorum operibus duris luti, et lateris, omnique famulatu, quo in terrae operibus premebantur.
И загорчаваху им живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким другим послом, на који их жестоко нагоњаху.
15 Dixit autem Rex Aegypti obstetricibus Hebraeorum: quarum una vocabatur Sephora, altera Phua,
И још заповеди цар мисирски бабицама јеврејским, од којих једној беше име Сефора, а другој Фува,
16 praecipiens eis: Quando obstetricabitis Hebraeas, et partus tempus advenerit: si masculus fuerit, interficite eum: si femina, reservate.
И рече: Кад бабичите Јеврејке, и у порођају видите да је мушко, убијте га, а кад буде женско, нек остане живо.
17 Timuerunt autem obstetrices Deum, et non fecerunt iuxta praeceptum regis Aegypti, sed conservabant mares.
Али се бабице бојаху Бога, и не чињаху како им рече цар мисирски, него остављаху децу у животу.
18 Quibus accersitis ad se, rex ait: Quidnam est hoc quod facere voluistis, ut pueros servaretis?
А цар мисирски дозва бабице, и рече им: Зашто то чините, те остављате у животу мушку децу?
19 Quae responderunt: Non sunt Hebreae sicut Aegyptiae mulieres: ipsae enim obstetricandi habent scientiam, et priusquam veniamus ad eas, pariunt.
А бабице рекоше Фараону: Јеврејке нису као жене Мисирке; јаче су; док им дође бабица, оне већ роде.
20 Bene ergo fecit Deus obstetricibus: et crevit populus, confortatusque est nimis.
И Бог учини добро бабицама; и народ се умножи и осили веома;
21 Et quia timuerunt obstetrices Deum, aedificavit eis domos.
И што се бабице бојаху Бога, начини им куће.
22 Praecepit ergo Pharao omni populo suo, dicens: Quidquid masculini sexus natum fuerit, in flumen proiicite: quidquid feminini, reservate.
Тада заповеди Фараон свему народу свом говорећи: Сваког сина који се роди баците у воду, а кћери све остављајте у животу.
