Job 12
1 Respondens autem Iob, dixit:
А Јов одговори и рече:
2 Ergo vos estis soli homines, et vobiscum morietur sapientia?
Да, ви сте људи, и с вама ће умрети мудрост.
3 Et mihi est cor sicut et vobis, nec inferior vestri sum: quis enim hæc, quæ nostis, ignorat?
И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога?
4 Qui deridetur ab amico suo sicut ego, invocabit Deum, et exaudiet eum: deridetur enim iusti simplicitas.
На подсмех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одазове му се; на подсмех је праведни и добри.
5 Lampas contempta apud cogitationes divitum, parata ad tempus statutum.
Бачен је луч по мишљењу срећног онај који хоће да попузне.
6 Abundant tabernacula prædonum, et audacter provocant Deum, cum ipse dederit omnia in manus eorum.
Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гневе Бога, њима Бог даје све у руке.
7 Nimirum interroga iumenta, et docebunt te: et volatilia cæli, et indicabunt tibi.
Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти.
8 Loquere terræ, et respondebit tibi: et narrabunt pisces maris.
Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповедити.
9 Quis ignorat quod omnia hæc manus Domini fecerit?
Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила?
10 In cuius manu anima omnis viventis, et spiritus universæ carnis hominis.
Коме је у руци душа свега живог и дух сваког тела човечијег.
11 Nonne auris verba diiudicat, et fauces comedentis, saporem?
Не распознаје ли ухо речи као што грло куша јело?
12 In antiquis est sapientia, et in multo tempore prudentia.
У старца је мудрост, и у дугом веку разум.
13 Apud ipsum est sapientia et fortitudo, ipse habet consilium et intelligentiam.
У Њега је мудрост и сила, у Њега је савет и разум.
14 Si destruxerit, nemo est qui ædificet: si incluserit hominem, nullus est qui aperiat.
Гле, Он разгради, и не може се опет саградити; затвори човека, и не може се отворити.
15 Si continuerit aquas, omnia siccabuntur: et si emiserit eas, subvertent terram.
Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу.
16 Apud ipsum est fortitudo et sapientia: ipse novit et decipientem, et eum qui decipitur.
У Њега је јачина и мудрост, Његов је који је преварен и који вара.
17 Adducit consiliarios in stultum finem, et iudices in stuporem.
Он доводи саветнике у лудило, и судије обезумљује.
18 Balteum regum dissolvit, et præcingit fune renes eorum.
Он разрешује појас царевима, и опасује бедра њихова.
19 Ducit sacerdotes inglorios, et optimates supplantat:
Он доводи кнезове у лудило, и обара јаке.
20 Commutans labium veracium, et doctrinam senum auferens.
Он узима беседу речитима, и старцима узима разум.
21 Effundit despectionem super principes, eos, qui oppressi fuerant, relevans.
Он сипа срамоту на кнезове, и распасује јунаке.
22 Qui revelat profunda de tenebris, et producit in lucem umbram mortis.
Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видело сен смртни.
23 Qui multiplicat gentes et perdit eas, et subversas in integrum restituit.
Он умножава народе и затире их, расипа народе и сабира.
24 Qui immutat cor principum populi terræ, et decipit eos ut frustra incedant per invium:
Он одузима срце главарима народа земаљских, и заводи их у пустињу где нема пута,
25 Palpabunt quasi in tenebris, et non in luce, et errare eos faciet quasi ebrios.
Да пипају по мраку без видела, и чини да тумарају као пијани.
