< Ii Paralipomenon 5 >

1 Intulit igitur Salomon omnia, quæ voverat David pater suus, argentum, et aurum, et universa vasa posuit in thesauris domus Dei.
И тако се сврши сав посао што уради Соломун за дом Господњи; и унесе Соломун шта беше посветио Давид отац његов, и сребро и злато и судове, и остави у ризницу дома Божијег.
2 Post quæ congregavit maiores natu Israel, et cunctos principes tribuum, et capita familiarum de filiis Israel in Ierusalem, ut adducerent arcam fœderis Domini de Civitate David, quæ est Sion.
Тада сабра Соломун старешине Израиљеве и све главаре племенске, кнезове домова отачких синова Израиљевих у Јерусалим да пренесу ковчег завета Господњег из града Давидовог, које је Сион.
3 Venerunt itaque ad regem omnes viri Israel in die sollemni mensis septimi.
И скупише се к цару сви људи Израиљеви на празник који бива седмог месеца.
4 Cumque venissent cuncti seniorum Israel, portaverunt Levitæ arcam,
И кад дођоше све старешине Израиљеве, узеше Левити ковчег.
5 et intulerunt eam, et omnem paraturam tabernaculi. Porro vasa sanctuarii, quæ erant in tabernaculo, portaverunt Sacerdotes cum Levitis.
И пренесоше ковчег и шатор од састанка и све судове свете што беху у шатору, пренесоше свештеници и Левити.
6 Rex autem Salomon, et universus cœtus Israel, et omnes, qui fuerunt congregati ante arcam, immolabant arietes, et boves absque ullo numero: tanta enim erat multitudo victimarum.
А цар Соломун и сав збор израиљски који се сабра к њему принесоше к њему на жртву оваца и говеда толико да се не могаше од мноштва ни избројати ни прорачунати.
7 Et intulerunt Sacerdotes arcam fœderis Domini in locum suum, id est, ad oraculum templi, in Sancta sanctorum subter alas cherubim:
И унесоше свештеници ковчег завета Господњег на место његово, у унутрашњи дом, у светињу над светињама, под крила херувимима.
8 ita ut cherubim expanderent alas suas super locum, in quo posita erat arca, et ipsam arcam tegerent cum vectibus suis.
Јер херувимима беху раширена крила над местом где ће стајати ковчег и заклањаху херувими ковчег и полуге његове озго.
9 Vectium autem, quibus portabatur arca, quia paululum longiores erant, capita parebant ante oraculum: si vero quis paululum fuisset extrinsecus, eos videre non poterat. Fuit itaque arca ibi usque in præsentem diem.
И повукоше му полуге тако да им се крајеви виђаху од ковчега на предњој страни светиње над светињама, али се напоље не виђаху, и осташе онде до данас.
10 Nihilque erat aliud in arca, nisi duæ tabulæ, quas posuerat Moyses in Horeb, quando legem dedit Dominus filiis Israel egredientibus ex Ægypto.
У ковчегу не беше ништа осим две плоче које метну Мојсије на Хориву кад Господ учини завет са синовима Израиљевим пошто изиђоше из Мисира.
11 Egressis autem Sacerdotibus de sanctuario (omnes enim Sacerdotes, qui ibi potuerant inveniri, sanctificati sunt: nec adhuc in illo tempore vices, et ministeriorum ordo inter eos divisus erat)
А кад свештеници изиђоше из светиње, јер свештеници који се нађоше освешташе се не пазећи на ред,
12 tam Levitæ quam cantores, id est, et qui sub Asaph erant, et qui sub Eman, et qui sub Idithun, filii, et fratres eorum vestiti byssinis, cymbalis, et psalteriis, et citharis concrepabant, stantes ad Orientalem plagam altaris, et cum eis Sacerdotes centum viginti canentes tubis.
И Левити певачи сви, који беху уз Асафа и Емана и Једутуна, и синови њихови и браћа њихова, обучени у танко платно, стајаху с кимвалима и псалтирима и с гуслама с источне стране олтару, и с њима сто и двадесет свештеника, који трубљаху у трубе,
13 Igitur cunctis pariter, et tubis, et voce, et cymbalis, et organis, et diversi generis musicorum concinentibus, et vocem in sublime tollentibus; longe sonitus audiebatur, ita ut cum Dominum laudare cœpissent et dicere: Confitemini Domino quoniam bonus, quoniam in æternum misericordia eius; impleretur domus Dei nube,
И кад они који трубљаху у трубе и који певаху, сложно једним гласом хваљаху и слављаху Господа, и подизаху глас уз трубе и кимвале и гусле, хвалећи Господа да је добар, да је довека милост Његова, тада се напуни облака дом Господњи,
14 nec possent Sacerdotes stare et ministrare propter caliginem. Compleverat enim gloria Domini domum Dei.
Те не могаху свештеници стајати да служе од облака, јер се славе Господње напуни дом Божји.

< Ii Paralipomenon 5 >