Tiuteronomi Kasege 23
1 Hagi agonkna'za harige, agoza akafrige'ma hu'nesia ne'mo'a, Ra Anumzamofo vahe'ma atruma hu'ne'nafina omanigahie.
凡外腎受傷或被閹割的人，不得進入上主的集會。
2 Hagi havi kankamunteti'ma fore'ma hu'ne'ni'a vahe'mo'a, Ra Anumzamofo vahe'ma atruma hanafina omanigahie. Hagi agripinti fore hu anante anante hu'za 10ni'a zupa fore hanaza vahe'mo'zanena Ra Anumzamofo vahera omanigahaze.
私生子不得進入上主的集會；他的後代即便到了第十代，也不得進入上主的集會。
3 Amori vahe'ene Moapu vahe'mo'zanena Ra Anumzamofo vahe'mo'zama atru'ma hanafina eofregosaze. Hagi zamagripinti fore hu anante anante hu'za 10'a zupa fore hanaza vahe'mo'zanena, Ra Anumzamofo vahera omanigahaze.
阿孟人和摩阿布人不得進入上主的集會；他們的後代，即便到第十代，也永不得進入上主的集會；
4 Na'ankure Isipiti'ma neageno'a ne'zane tinena eme ontami'naze. Hagi zamagra Beori nemofo Balamu Mesopotamia kaziga Petori kumateti ne' tamagri'ma kazusi ke huno tamazeri haviza hinogura ke hu'naze.
因為當你們出離埃及時，他們沒有帶食物和水，在路上前來迎接你們；又因他們從美索不達米亞的培托爾，雇了貝熬爾的兒子巴郎來咒罵你；
5 Hianagi Ra Anumzana tamagri Anumzamo'a Balamunkea ontahino, tamagri'ma kazusima huramantea zana eri rukrahe higeno, asomu efore hu'ne. Na'ankure Ra Anumzana tamagri Anumzamo'a tusiza huno avesi tamante'ne.
但是上主你的天主不但不願聽從巴郎，上主你的天主反而將咒罵變為你的祝福，因為上主你的天主愛你。
6 E'ina hu'negu manitama vanafina, Moapu vahe'ene Amori vahe'enena mago tamarimpa huta nomanita zamaza osinke'za, maka zampina knarera osiho.
你一生永遠不要為他們謀安寧和幸福。
7 Hagi Idomu vahera tamavresra huozamanteho. Na'ankure zamagra tamagri neramafuze. Hagi Isipi vahera tamavresra huozamanteho. Na'ankure zamagri mopafi umani vahera mani'neta hu'naze.
你不可憎恨厄東人，因為他是你的兄弟；也不可憎恨埃及人，因為你曾在他們國內做過僑民。
8 Hagi fore hu anante anante hu'za 3'a zupama fore'ma hanaza vahe'mo'za, Ra Anumzamofo vahe'ma atruma hanafina amne efregahaze.
他們所生的子孫到了第三代，即能進入上主的集會。
9 Hate'ma vuta seli noma ome kita mani'nesuta, maka tamazeri pehanama hu'zankura kegava hiho.
幾時你出征紮營，攻打你的仇敵，應避免一切惡事。
10 Hagi kenage'ma mago ne'mo'ma mase'neno'ma ava'nama negeno avufgarima tagi atreno agra'ama azeri pehanama hanuno'a, seli nonkumapintira atreno fegi'a mago zagegna umanigahie.
你中間如有人夜間夢遺，即成為不潔，應走出營外，不可進入營內；
11 Hagi eofre megi'a mani'nenigeno, zagea freno kinaga senkeno, tina freno agru huteno, seli nonkumapina egahie.
傍晚時，應用水洗澡，日落時，才能進營。
12 Hagi seli nonkuma'mofo fegi'a avirifa hu kumara tro hunte'neta, anampi avirifa ome hiho.
在營外應有廁所，你應去那裏便溺。
13 Hagi sondia vahe'mo'zama hate'ma vu'za fenozama erisafina, sipetine erine'za vano nehu'za, arifagu'ma zamavesina arifama resu'za keri kafi'za asenteho.
在你的武器中；應有一把鏟；當你在外便溺時，用它來掘坑，然後用以剷土掩蓋糞便。
14 Na'ankure Ra Anumzana tamagri Anumzamo'a seli nonku'ma amu'nompi vano nehuno, kegava huneramanteno tamaza hanigetma ha vahe'tmia hara huzmagateregahaze. E'ina hu'negu mika zupa seli nonkuma'mo'a ruotge hina, Ra Anumzamo'a kumatmifina tamagazema hu'zana onkeno, tamefira huoramigahie.
因為上主你的天主在你營中往來，為救護你，將你的仇人交給你，所以你的營地應當聖潔，免得他在你那裏見到討厭的事，而離棄你。
15 Hagi ru vahe'mofo kazokazo eri'za vahe'mo'ma, agu'vaziogu'ma kagritegama freno enkenka, ana vahera ete avrenka nafa'ama hu'ne'nimofona ome omio.
凡由主人逃到你這裏來的奴僕，你不應將他交給他的主人；
16 Hagi atrenkeno tamagrane ina kumate manisuema hanirera mani'nena, havi avu'avara huonteho.
他應在你中間與你同住，住在他自己所選的地方，住在他喜歡的一座城內；你不可欺負他。
17 Israeli vahe'mota mono nompina monko avu'ava zana osiho.
以色列婦女中不可有人當廟妓，以色列男人中亦不可有人作廟倡。
18 Hagi a'mo'o vemo'o monko avu'avazanteti'ma eri'nia zagoa Ra Anumzana tamagri Anumzamofo mono nompina erino eno, amigahue huno huvempama hu'nenia zantera ofa eme omigahie. Na'ankure e'inahu avu'ava zamo'a Ra Anumzana tamagri Anumzamofo avurera kasrino hi'mna vu'ne.
你不可賣淫的酬金和賣狗的代價，帶到上主你天主的殿內，還任何誓願，因為這兩樣於上主你的天主都是可憎惡的。
19 Hagi zagofi ne'zampi, mago'a zama negafu'ma kagripinti'ma nofi'ma huno emeri'neno, ana nofi'ma hu'nea zama eme apasenaku'ma nehanigenka, anantera ante agofetu hunka namio osuo.
借給你兄弟銀錢、食物，或任何能生利之物，你不可取利。
20 Ru mopafi vahe'mo'ma kagripinti'ma nofi'ma hu'nenigenka amne hanankeno, ante agofetu huno kamigahie. Hianagi Israeli vahepinti'ma mago negafu'ma nofi'ma hu'nenigetma, ante agofetu hunka eme apaso hunka huonto. E'ina'ma hanageno'a amama unefraza mopafina maka zama hanaza zana Ra Anumzana tamagri Anumzamo'a asomu huramantegahie.
對外方人你可取利，對你兄弟卻不可取利，好使上主你的天主在你要去佔領的地上，祝福你進行的一切事業。
21 Hagi Ra Anumzana tamagri Anumzamofonte'ma mago'a zanku'ma huvempama hu'ne'nutma, za'zatera avazu huta ovuta ame hutma anama huvempama hu'ne'naza zana hiho. Na'ankure Ra Anumzana tamagri Anumzamo'a ame hunka anazana huo huno antahigahiankino, ko'ma anazama osnutma kumi hugahaze.
幾時你向上主你的天主許願，不要遲延還願，因為上主你的天主必向你追討，你就不免有罪了。
22 Hianagi mago'za hugahue hunka Ra Anumzamofonte'ma huvempama osnunka, kumira osu knare hunka manigahane.
如果你不許願，你就沒有罪。
23 Hagi huvempama hu'nenana nanekea kva hu'nenka ana nanekea avaririo. Na'ankure kagra'a kavesite Ra Anumzana tamagri Anumzamofontera huvempa hu'nane.
凡你口中說出來的，你應遵守；凡你親口說出向上主你的天主所許的願，你應執行。
24 Hagi tava'onka'are'ma nemanisimofo waini hozafima vanunka, amne grepi raga taginka negamu hugahananagi, magore hunka kuka'afina tagi orio.
幾時你進入你鄰人的葡萄園，你可隨意摘食葡萄，可以吃飽，但不可裝入你的器皿內。
25 Hagi tava'onka'are'ma nemanisimofo witi hozafima vanunka, amne witia kazanutira eri akafrigahane. Hianagi magore hunka sekeli kazinura witia okafrigahane.
幾時你進入你鄰人的麥田，可以伸手摘麥穗，但不可在你鄰人的麥田內動鐮刀。
