Jób 11
1 Felelt a Náamabeli Czófár és mondta:
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 Szavak bőségére ne legyen felelet, avagy az ajkak emberének legyen igaza?
Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
3 Fecsegésed férfiakat hallgattasson el? Gúnyolódtál s ne legyen, ki rád pirít?
Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
4 Azt mondod: Tiszta a tanom, szeplőtlen vagyok szemeid előtt!
Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5 Azonban vajha beszélne az Isten s nyitná fel ajkait veled szemben,
Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6 hogy jelentse meg neked a bölcsesség rejtelmeit mert kétszereset ér valódi tudásra nézve – s tudd meg, hogy elenged neked Isten a bűnödből.
И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7 Istent kikutatni eléred-e, avagy a Mindenhatónak végéig elérsz-e?
Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати? (Sheol h7585)
9 Hosszabb a földnél mérete és szélesebb a tengernél.
Дуже од земље, шире од мора.
10 Ha elvonul és bezár és gyűlést tart – ki utasíthatja vissza?
Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
11 Mert ő ismeri a hamisság embereit, látta a jogtalanságot, pedig nem is ügyel.
Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12 Hisz üres férfi is eszessé válik, s vadszamár vemhe emberré szülemedik.
Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
13 Ha te irányítod szívedet s feléje terjeszted kezeidet –
Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
14 ha igaztalanság van kezedben távolítsd el, s ne lakoztass sátraidban jogtalanságot –
Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15 bizony akkor felemelheted arczodat mocsoktalanul és szilárd leszel s nem kell félned;
Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16 bizony te elfelejted a szenvedést, mint elfolyt vizekre emlékszel reá.
Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17 S délnél fényesebben kél a földi lét, ha borulat van, olyan az mint a reggel.
Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18 És bízhatsz, mert van remény; körülfigyelsz – bizton fekszel le;
Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19 heversz; és nincs a ki fölijesztene és sokan fognak neked hízelegni.
Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20 De a gonoszok szemei elepednek, menekvés elveszett számukra, reményük pedig: léleknek kilehelése.
Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
