< Zabura 59 >
1 Don mai bi da kaɗe-kaɗe. Da muryar “Kada Ka Hallaka.” Ta Dawuda. Wani miktam. Sa’ad da Shawulu ya aiki mutane su yi tsaron gidan Dawuda don yă kashe shi. Ka cece ni daga abokan gābana, ya Allah; ka tsare ni daga waɗanda suka tayar mini.
Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.
2 Ka kuɓutar da ni daga masu aikata mugunta ka kuma cece ni daga masu kisa.
Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.
3 Duba yadda suka kwanta suna jirana! Mugaye suna ƙulle-ƙullen gāba da ni ba saboda wani dalili ko na yi wa wani zunubi ba, ya Ubangiji.
Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.
4 Ban yi wani laifi ba, duk da haka suna a shirye su fāɗa mini. Tashi ka taimake ni; dubi halin da nake ciki!
Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.
5 Ya Ubangiji Allah Maɗaukaki, Allah na Isra’ila, ka tashi ka hukunta dukan al’ummai; kada ka nuna jinƙai ga mugaye maciya amana. (Sela)
Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.
6 Sukan dawo da yamma, suna wage haƙora kamar karnuka, suna yawo a birni.
Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.
7 Dubi abin da suke tofawa daga bakunansu, suna tofar da takuba daga leɓunansu, suna cewa, “Wa zai ji mu?”
Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?
8 Amma kai, ya Ubangiji, kakan yi musu dariya; kana yi wa dukan waɗannan al’ummai ba’a.
Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.
9 Ya ƙarfina, na dogara gare ka; kai, ya Allah, kai ne kagarata,
Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.
10 Allah mai ƙaunata. Allah zai sha gabana zai kuma sa in yi dariya a kan waɗanda suke magana marar kyau a kaina.
Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.
11 Amma kada ka kashe su, ya Ubangiji garkuwarmu, in ba haka mutanena za su manta. Cikin ikonka ka sa su yi ta yawo barkatai, ka kuma kawar da su.
Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,
12 Saboda zunuban bakunansu, saboda maganganun leɓunansu, bari a kama su cikin fariyarsu. Saboda zage-zage da ƙarairayin da suke yi,
За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.
13 ka cinye su da hasala, ka cinye su sarai. Sa’an nan za a sani a iyakar duniya cewa Allah yana mulki a bisa Yaƙub. (Sela)
Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.
14 Sukan dawo da yamma, suna wage haƙora kamar karnuka, suna yawo a birni.
Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.
15 Suna ta yawo neman abinci su kuwa yi haushi in ba su ƙoshi ba.
Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.
16 Amma zan rera game da ƙarfinka, da safe zan rera game da ƙaunarka; gama kai ne mafakata, kagarata a lokacin wahala.
А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.
17 Ya ƙarfina, na rera yabo gare ka; kai, ya Allah, kai ne kagarata, Allah mai ƙaunata.
Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.