Zabura 38
1 Zabura ta Dawuda. Roƙo ne. Ya Ubangiji, kada ka tsawata mini cikin fushinka ko ka hore ni cikin hasalarka.
Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
2 Gama kibiyoyinka sun soke ni, hannunka kuma ya fāɗo a kaina.
Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
3 Saboda hasalarka babu lafiya a jikina; ƙasusuwana ba lafiya saboda zunubina.
Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
4 Laifofina sun mamaye ni kamar nauyin da ya sha ƙarfin ɗauka.
Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
5 Miyakuna sun ruɓe suna kuma wari saboda wawancina na zunubi.
Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
6 An tanƙware ni aka kuma ƙasƙantar da ni; dukan yini ina ta kuka.
Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
7 Bayana yana fama da zazzaɓi; babu lafiya a jikina.
Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
8 Na gaji sharkaf an kuma ragargaza ni; ina nishi da wahala a cikin zuciyata.
Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
9 Dukan bukatata tana a shimfiɗe a gabanka, ya Ubangiji; ajiyar zuciyata ba ta ɓoyuwa daga gare ka.
Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
10 Zuciyata na bugu, ƙarfina kuma ya ƙare, har ma haske ya rabu da idanuna.
Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
11 Abokaina da maƙwabtana sun guje ni saboda miyakuna; maƙwabtana ba sa zuwa kusa.
Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
12 Waɗanda suke neman raina sun sa tarkonsu, waɗanda suke so su cuce ni suna zance lalatar da ni; yini sukutum suna ƙulla mini maƙarƙashiya.
Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
13 Ni kamar kurma ne, wanda ba ya ji, kamar bebe, wanda ba ya iya buɗe bakinsa.
А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
14 Na zama kamar mutumin da ba ya ji, wanda bakinsa ba ya iya ba da amsa.
Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
15 Na dogara gare ka, ya Ubangiji; za ka amsa, ya Ubangiji Allahna.
Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
16 Gama na ce, “Kada ka bar su su yi farin ciki a kaina ko su yi kirari a kaina sa’ad da ƙafata ta yi santsi.”
Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
17 Gama ina gab da fāɗuwa, kuma cikin azaba nake kullum.
Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
18 Na furta laifina; na damu da zunubina.
Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
19 Da yawa ne masu gāba da ni da ƙarfi; waɗanda suke kina ba dalili sun yi yawa.
Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
20 Waɗanda suke sāka alherina da mugunta, suna cin zarafina sa’ad da nake bin abin da yake daidai.
Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
21 Ya Ubangiji, kada ka yashe ni; kada ka yi nesa da ni, ya Allahna.
Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
22 Zo da sauri ka taimake ni, Ya Ubangiji Mai Cetona.
Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
