< Zabura 114 >

1 Sa’ad da Isra’ila ya fito daga Masar, gidan Yaƙub daga mutane masu baƙon harshe,
Кад изађе Израиљ из Мисира, дом Јаковљев из народа туђег,
2 Yahuda ya zama wuri mai tsarki na Allah, Isra’ila mallakarsa.
Јудеја постаде светиња Божија, Израиљ област Његова.
3 Teku ya kalla ya kuma gudu, Urdun ya juye da baya;
Море виде и побеже; Јордан се обрати натраг.
4 duwatsu suka yi tsalle kamar raguna, tuddai kamar tumaki.
Горе скакаше као овнови, брдашца као јагањци.
5 Me ya sa, ya teku, kika gudu, Ya Urdun, ka juya baya,
Шта ти би, море, те побеже и теби, Јордане, те се обрати натраг?
6 ku duwatsu, kuka yi tsalle kamar raguna, ku tuddai, kamar tumaki?
Горе, што скачете као овнови, и брдашца, као јагањци?
7 Ki yi rawar jiki, ya duniya, a gaban Ubangiji, a gaban Allah na Yaƙub,
Пред лицем Господњим дрхћи, земљо, пред лицем Бога Јаковљевог.
8 wanda ya juye dutse ya zama tafki, dutse mai ƙarfi zuwa maɓulɓulan ruwa.
Који претвара камен у језеро водено, гранит у извор водени.

< Zabura 114 >