< Ayuba 4 >

1 Sai Elifaz mutumin Teman ya amsa,
І відповів теманянин Еліфа́з та й сказав:
2 “In wani ya yi maka magana, za ka ji haushi? Amma wa zai iya yin shiru?
„Коли спро́бувать слово до те́бе, — чи мука не бу́де ще більша? Та хто стри́мати зможе слова́?
3 Ka tuna yadda ka yi wa mutane da yawa magana, yadda ka ƙarfafa hannuwa marasa ƙarfi.
Таж ти́ багатьо́х був навчав, а ру́ки осла́блі зміцняв,
4 Maganarka ta ƙarfafa waɗanda suka yi tuntuɓe; ka ƙarfafa gwiwoyin da suka rasa ƙarfinsu.
того, хто́ спотика́всь, підіймали слова́ твої, а коліна тремткі́ ти зміцняв!
5 Amma yanzu wahala ta zo maka, sai ka karaya; wahala ta sa ka rikice.
А тепер, як нещастя на тебе найшло, то ти змучився, тебе досягло́ воно — і ти налякався.
6 Ashe bai kamata ka dogara ga Allahnka ba, amincinka kuma yă zama begenka?
Хіба не була́ бого бійність твоя за наді́ю твою, за твоє сподіва́ння — невинність доріг твоїх?
7 “Ka duba ka gani yanzu. Wane marar laifi ne ya taɓa hallaka? Ko an taɓa hallaka masu adalci?
Пригада́й но, чи гинув невинний, і де праведні ви́гублені?
8 Na kula cewa waɗanda suke huɗa gonar mugunta, da waɗanda suke shuka mugunta, su ne suke girbe mugunta.
Як я бачив таких, що орали були́ беззако́ння, та сі́яли кривду, то й жали її:
9 A sa’a ɗaya Allah yake hallaka su, cikin fushinsa yakan hallaka su.
вони гинуть від по́диху Божого, і́ від духу гнівно́го Його погибають!
10 Zakoki suna ruri suna gurnani; duk da haka an karya haƙoran manyan zakoki.
Леви́не рича́ння й рик лютого лева минає, і левчука́м вилуща́ються зуби.
11 Zakoki suna mutuwa domin ba dabbar da za su kashe su ci,’ya’yan zakanya kuma sun watse.
Гине лев, як немає здоби́чі, і левеня́та леви́ці втікають.
12 “Asirce aka gaya mini maganan nan, da ƙyar kunnuwana suka iya ji.
І закрада́ється слово до мене, і моє ухо почуло ось де́що від нього.
13 Cikin mafarki da tsakar dare, lokacin kowa yana zurfin barci, na sami saƙon nan.
У розду́муваннях над нічни́ми виді́ннями, коли́ міцний сон обіймає людей,
14 Tsoro da fargaba suka kama ni har duk ƙasusuwan jikina suka yi ta rawa.
спіткав мене жах та тремті́ння, і багато косте́й моїх він струсону́в, —
15 Wani iska ya taɓa mini fuska, sai tsigar jikina ta tashi.
і дух перейшов по обличчі моїм, стало ду́ба воло́сся на тілі моїм.
16 Ya tsaya cik, amma ban iya sani ko mene ne ba. Wani abu ya tsaya a gabana, na kuma ji murya.
Він стояв, але я не пізнав його ви́гляду, — образ навпро́ти очей моїх був, і тихий голос почув я:
17 ‘Ko zai yiwu mutum yă fi Allah adalci, ko kuma mutum yă fi wanda ya halicce shi tsarki?
„Хіба́ праведні́ша люди́на за Бога, хіба чоловік за свойо́го Творця́ є чистіший?
18 In Allah bai yarda da bayinsa ba, in ya sami mala’ikunsa da laifi,
Таж рабам Своїм Він не йме віри, і накладає вину й на Своїх Анголі́в!
19 to, su wane ne mutane masu zama a gidan da aka yi da laka, waɗanda da ƙura aka yi harsashensu, waɗanda za a iya murƙushe su kamar asu!
Що́ ж тоді ме́шканці гли́няних хат, що в по́росі їхня основа? — Як міль, вион будуть розча́влені!
20 Tsakanin safe da yamma mai yiwuwa ne ragargaza su; farat ɗaya, su mutu har abada.
Вони то́вчені зра́нку до вечора, — і без по́мочі гинуть наза́вжди.
21 Ba a tuge igiyar tentinsu, don su mutu ba tare da hikima ba?’
Слава їхня мина́ється з ними, — вони помирають не в мудрості!

< Ayuba 4 >