Psalm 17
1 Ein Gebet Davids. Höre, o HERR, die gerechte Sache, vernimm meine Klage, merke auf mein Gebet, das nicht von falschen Lippen kommt!
Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
2 Von dir gehe das Urteil über mich aus; deine Augen werden auf die Redlichkeit schauen!
Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3 Du hast mein Herz geprüft, mich des Nachts besucht, du hast mich durchforscht, nichts gefunden, daß ich mich mit meinen Gedanken oder mit meinem Munde vergangen hätte.
Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4 In der Behandlung der Menschen habe ich nach dem Wort deiner Lippen mich gehütet vor den Wegen des Tyrannen.
Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
5 Senke meine Tritte ein in deine Fußstapfen, daß mein Gang nicht wankend sei!
Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6 Ich rufe zu dir; denn du, Gott, wirst mich erhören; neige dein Ohr zu mir, höre meine Rede!
Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
7 Erzeige deine wunderbare Gnade, du Retter derer, die vor den Widersachern Zuflucht suchen bei deiner Rechten!
Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
8 Behüte mich wie den Augapfel im Auge, beschirme mich unter dem Schatten deiner Flügel
Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
9 vor den Gottlosen, die mich verderben, vor meinen Todfeinden, die mich umringen!
Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10 Ihr fettes [Herz] verschließen sie; mit ihrem Munde reden sie übermütig.
Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11 Wo wir gehen, umringen sie uns! Ihre Augen haben sie fest auf die Erde gerichtet.
Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12 Sie gleichen dem Löwen, der zu zerreißen begehrt, und dem jungen Leu, der in der Höhle lauert.
Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
13 Stehe auf, o HERR, komm ihm zuvor, demütige ihn, errette meine Seele von dem Gottlosen durch dein Schwert,
Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14 von den Leuten durch deine Hand, o HERR, von den Leuten dieser Welt, deren Teil im Leben ist, und deren Bauch du füllst mit deinem Schatze; sie haben Söhne genug und lassen ihr Übriges ihren Kindern.
Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
15 Ich aber werde schauen dein Antlitz in Gerechtigkeit, an deinem Anblick mich sättigen, wenn ich erwache.
А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
