Psalm 77

1 Ein Psalm Asaphs für Jeduthun, vorzusingen. Ich schreie mit meiner Stimme zu Gott; zu Gott schreie ich, und er erhört mich.

Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.

2 In der Zeit der Not suche ich den Herrn; meine Hand ist des Nachts ausgereckt und läßt nicht ab; denn meine Seele will sich nicht trösten lassen.

У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.

3 Wenn ich betrübt bin, so denke ich an Gott; wenn mein Herz in ängsten ist, so rede ich. (Sela)

Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.

4 Meine Augen hältst du, daß sie wachen; ich bin so ohnmächtig, daß ich nicht reden kann.

Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.

5 Ich denke der alten Zeit, der vorigen Jahre.

Пребрајам старе дане и године од векова.

6 Ich denke des Nachts an mein Saitenspiel und rede mit meinem Herzen; mein Geist muß forschen.

Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:

7 Wird denn der Herr ewiglich verstoßen und keine Gnade mehr erzeigen?

"Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?

8 Ist's denn ganz und gar aus mit seiner Güte, und hat die Verheißung ein Ende?

Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?

9 Hat Gott vergessen, gnädig zu sein, und seine Barmherzigkeit vor Zorn verschlossen? (Sela)

Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"

10 Aber doch sprach ich: Ich muß das leiden; die rechte Hand des Höchsten kann alles ändern.

И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.

11 Darum gedenke ich an die Taten des HERRN; ja, ich gedenke an deine vorigen Wunder

Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.

12 und rede von allen deinen Werken und sage von deinem Tun.

Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;

13 Gott, dein Weg ist heilig. Wo ist so ein mächtiger Gott, als du, Gott, bist?

Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?

14 Du bist der Gott, der Wunder tut; du hast deine Macht bewiesen unter den Völkern.

Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;

15 Du hast dein Volk erlöst mit Macht, die Kinder Jakobs und Josephs. (Sela)

Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.

16 Die Wasser sahen dich, Gott, die Wasser sahen dich und ängsteten sich, und die Tiefen tobten.

Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.

17 Die dicken Wolken gossen Wasser, die Wolken donnerten, und die Strahlen fuhren daher.

Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.

18 Es donnerte im Himmel, deine Blitze leuchteten auf dem Erdboden; das Erdreich regte sich und bebte davon.

Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.

19 Dein Weg war im Meer und dein Pfad in großen Wassern, und man spürte doch deinen Fuß nicht.

По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.

20 Du führtest dein Volk wie eine Herde Schafe durch Mose und Aaron.

Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.