Sprueche 8
1 Rufet nicht die Weisheit und die Klugheit läßt sich hören?
Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
2 Öffentlich am Wege und an der Straße stehet sie.
Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
3 An den Toren bei der Stadt, da man zur Tür eingehet, schreiet sie:
Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
4 O ihr Männer, ich schreie zu euch und rufe den Leuten!
Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
5 Merket, ihr Albernen, den Witz; und ihr Toren, nehmet es zu Herzen!
Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
6 Höret, denn ich will reden, was fürstlich ist, und lehren, was recht ist.
Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
7 Denn mein Mund soll die Wahrheit reden, und meine Lippen sollen hassen, das gottlos ist.
Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
8 Alle Reden meines Mundes sind gerecht; es ist nichts Verkehrtes noch Falsches drinnen.
Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
9 Sie sind alle gleichaus denen, die sie vernehmen, und richtig denen, die es annehmen wollen.
Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
10 Nehmet an meine Zucht lieber denn Silber und die Lehre achtet höher denn köstlich Gold.
Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
11 Denn Weisheit ist besser denn Perlen, und alles, was man wünschen mag, kann ihr nicht gleichen.
Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
12 Ich, Weisheit, wohne bei dem Witz und ich weiß guten Rat zu geben.
Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
13 Die Furcht des HERRN hasset das Arge, die Hoffart, den Hochmut und bösen Weg, und bin feind dem verkehrten Munde.
Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
14 Mein ist beides, Rat und Tat; ich habe Verstand und Macht.
Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
15 Durch mich regieren die Könige und die Ratsherren setzen das Recht.
Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
16 Durch mich herrschen die Fürsten und alle Regenten auf Erden.
Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
17 Ich liebe, die mich lieben; und die mich frühe suchen, finden mich.
Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
18 Reichtum und Ehre ist bei mir, wahrhaftig Gut und Gerechtigkeit.
У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
19 Meine Frucht ist besser denn Gold und fein Gold und mein Einkommen besser denn auserlesen Silber.
Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
20 Ich wandle auf dem rechten Wege, auf der Straße des Rechts,
Путем праведним ходим, посред стаза правице,
21 daß ich wohl berate, die mich lieben und ihre Schätze voll mache.
Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
22 Der HERR hat mich gehabt im Anfang seiner Wege; ehe er was machte, war ich da.
Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
23 Ich bin eingesetzt von Ewigkeit, von Anfang vor der Erde.
Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
24 Da die Tiefen noch nicht waren, da war ich schon bereitet, da die Brunnen noch nicht mit Wasser quollen,
Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
25 Ehe denn die Berge eingesenkt waren, vor den Hügeln war ich bereitet.
Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
26 Er hatte die Erde noch nicht gemacht, und was dran ist, noch die Berge des Erdbodens.
Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
27 Da er die Himmel bereitete, war ich daselbst; da er die Tiefe mit seinem Ziel verfassete,
Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
28 da er die Wolken droben festete, da er festigte die Brunnen der Tiefe,
Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
29 da er dem Meer das Ziel setzte und den Wassern, daß sie nicht übergehen seinen Befehl, da er den Grund der Erde legte:
Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
30 da war ich der Werkmeister bei ihm und hatte meine Lust täglich und spielte vor ihm allezeit
Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
31 und spielte auf seinem Erdboden; und meine Lust ist bei den Menschenkindern.
Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
32 So gehorchet mir nun, meine Kinder! Wohl denen, die meine Wege behalten!
Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
33 Höret die Zucht und werdet weise, und laßt sie nicht fahren!
Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
34 Wohl dem Menschen, der mir gehorchet, daß er wache an meiner Tür täglich, daß er warte an den Pfosten meiner Tür.
Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
35 Wer mich findet, der findet das Leben und wird Wohlgefallen vom HERRN bekommen.
Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
36 Wer aber an mir sündiget, der verletzt seine Seele. Alle, die mich hassen, lieben den Tod.
А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.
