< Psalm 147 >

1 Lobet Jehova! Denn es ist gut, unseren Gott zu besingen; denn es ist lieblich, es geziemt sich Lobgesang.
Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2 Jehova baut Jerusalem, die Vertriebenen Israels sammelt er.
Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3 Der da heilt, die zerbrochenen Herzens sind, und ihre Wunden verbindet;
Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4 der da zählt die Zahl der Sterne, sie alle nennt mit Namen.
Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5 Groß ist unser Herr, und groß an Macht; seiner Einsicht ist kein Maß.
Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6 Jehova hält aufrecht die Elenden; er erniedrigt bis zur Erde die Gesetzlosen.
Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7 Stimmet Jehova einen Lobgesang an, singet Psalmen unserem Gott mit der Laute!
Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8 Ihm, der die Himmel mit Wolken bedeckt, der Regen bereitet für die Erde, der Gras sprossen läßt auf den Bergen;
Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9 der dem Vieh sein Futter gibt, den jungen Raben, die da rufen.
Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10 Er hat nicht Lust an der Stärke des Rosses, noch Gefallen an den Beinen des Mannes;
Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11 Jehova hat Gefallen an denen, die ihn fürchten, an denen, die auf seine Güte harren.
Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12 Rühme, Jerusalem, Jehova! Lobe, Zion, deinen Gott!
Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13 Denn er hat befestigt die Riegel deiner Tore, hat deine Kinder gesegnet in deiner Mitte;
Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14 Er, der Frieden stellt in deine Grenzen, dich sättigt mit dem Fette des Weizens;
Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15 der seinen Befehl auf die Erde sendet: sehr schnell läuft sein Wort;
Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16 der Schnee gibt wie Wolle, Reif wie Asche streut;
Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17 der sein Eis wirft wie Brocken: wer kann bestehen vor seinem Frost?
Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18 Er sendet sein Wort und schmelzt sie; er läßt seinen Wind wehen: es rieseln die Wasser.
Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19 Er verkündet Jakob sein Wort, Israel seine Satzungen und seine Rechte.
Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20 Keiner Nation hat er also getan; und die Rechte, sie haben sie nicht gekannt. Lobet Jehova!
Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!

< Psalm 147 >