Psaumes 39
1 Pour la fin, à Idithun lui-même, cantique de David. J’ai dit: Je garderai mes voies, afin que je ne pèche point par ma langue.
Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.
2 Je me suis tu, et je me suis humilié, et j’ai passé sous silence des bonnes choses; et ma douleur a été renouvelée.
Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,
3 Mon cœur s’est échauffé au dedans de moi: et dans ma méditation un feu s’est embrasé.
Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:
4 J’ai dit par ma langue: Seigneur, faites-moi connaître ma fin,
Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
5 Voilà que vous avez fait mes jours mesurables: mon être est comme rien devant vous.
Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.
6 En vérité, comme une ombre passe un homme; et c’est bien en vain qu’il se trouble.
Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.
7 Et maintenant quelle est mon attente? N’est-ce pas le Seigneur? Oui, mon Dieu, tout mon bien est en vous.
Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.
8 Arrachez-moi à toutes mes iniquités: vous m’avez rendu un objet d’opprobre pour l’insensé.
Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.
9 Je suis resté muet, et je n’ai pas ouvert ma bouche: parce que c’est vous qui l’avez fait.
Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.
10 Détournez de moi vos coups.
Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.
11 Par la force de votre main, moi j’ai défailli au milieu de vos réprimandes: à cause de son iniquité, vous avez puni un homme.
Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.
12 Exaucez ma prière, Seigneur, et ma supplication: prêtez l’oreille à mes larmes.
Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.
13 Donnez-moi quelque relâche, afin que je reprenne des forces, avant que je m’en aille et que je ne sois plus.
Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.
