Psaumes 142

1 Intelligence de David, lorsqu’il était dans la caverne, prière. De ma voix vers le Seigneur j’ai crié: de ma voix au Seigneur j’ai adressé ma supplication;

Гласом својим ка Господу вичем, гласом својим Господу се молим.

2 Je répands, en sa présence, ma prière; et ma tribulation, c’est devant lui-même que je l’expose.

Изливам пред Њим мољење своје, тугу своју пред Њим казујем,

3 Pendant que mon esprit se retire de moi, et c’est vous qui avez connu mes sentiers.

Кад изнемогне у мени дух мој. Ти знаш стазу моју. На путу, којим ходим, сакрише ми замку.

4 Je considérais à ma droite, et je regardais; et il n’y avait personne qui me connût.

Погледам надесно, и видим да ме нико не зна; нестаде ми уточишта, нико не мари за душу моју.

5 J’ai crié vers vous, Seigneur, j’ai dit: C’est vous qui êtes mon espérance, ma part dans la terre des vivants.

Вичем к Теби, Господе; велим: Ти си уточиште моје, део мој на земљи живих.

6 Soyez attentif à ma supplication, parce que j’ai, été humilié à l’excès.

Чуј тужњаву моју; јер се мучим веома. Избави ме од оних који ме гоне, јер су јачи од мене.

7 Retirez de la prison mon âme, pour qu’elle glorifie votre nom: des justes m’attendent, jusqu’à ce que vous me rendiez justice.

Изведи из тамнице душу моју, да славим име Твоје. Око мене ће се скупити праведници, кад ми учиниш добро.