< Matthieu 8 >
1 Or, lorsqu’il fut descendu de la montagne, une grande foule le suivit:
ଯଦା ସ ପର୍ୱ୍ୱତାଦ୍ ଅୱାରୋହତ୍ ତଦା ବହୱୋ ମାନୱାସ୍ତତ୍ପଶ୍ଚାଦ୍ ୱୱ୍ରଜୁଃ|
2 Et voilà qu’un lépreux venant à lui l’adorait, disant: Seigneur, si vous voulez, vous pouvez me guérir.
ଏକଃ କୁଷ୍ଠୱାନ୍ ଆଗତ୍ୟ ତଂ ପ୍ରଣମ୍ୟ ବଭାଷେ, ହେ ପ୍ରଭୋ, ଯଦି ଭୱାନ୍ ସଂମନ୍ୟତେ, ତର୍ହି ମାଂ ନିରାମଯଂ କର୍ତ୍ତୁଂ ଶକ୍ନୋତି|
3 Et Jésus étendant la main le toucha, disant: Je le veux, sois guéri. Et à l’instant sa lèpre fut guérie.
ତତୋ ଯୀଶୁଃ କରଂ ପ୍ରସାର୍ୟ୍ୟ ତସ୍ୟାଙ୍ଗଂ ସ୍ପୃଶନ୍ ୱ୍ୟାଜହାର, ସମ୍ମନ୍ୟେଽହଂ ତ୍ୱଂ ନିରାମଯୋ ଭୱ; ତେନ ସ ତତ୍କ୍ଷଣାତ୍ କୁଷ୍ଠେନାମୋଚି|
4 Alors Jésus lui dit: Prends garde, ne le dis à personne, mais va, montre-toi au prêtre, et offre le don prescrit par Moïse, en témoignage pour eux.
ତତୋ ଯୀଶୁସ୍ତଂ ଜଗାଦ, ଅୱଧେହି କଥାମେତାଂ କଶ୍ଚିଦପି ମା ବ୍ରୂହି, କିନ୍ତୁ ଯାଜକସ୍ୟ ସନ୍ନିଧିଂ ଗତ୍ୱା ସ୍ୱାତ୍ମାନଂ ଦର୍ଶଯ ମନୁଜେଭ୍ୟୋ ନିଜନିରାମଯତ୍ୱଂ ପ୍ରମାଣଯିତୁଂ ମୂସାନିରୂପିତଂ ଦ୍ରୱ୍ୟମ୍ ଉତ୍ସୃଜ ଚ|
5 Et comme il était entré dans Capharnaüm, un centurion s’approcha de lui, le priant,
ତଦନନ୍ତରଂ ଯୀଶୁନା କଫର୍ନାହୂମ୍ନାମନି ନଗରେ ପ୍ରୱିଷ୍ଟେ କଶ୍ଚିତ୍ ଶତସେନାପତିସ୍ତତ୍ସମୀପମ୍ ଆଗତ୍ୟ ୱିନୀଯ ବଭାଷେ,
6 Et disant: Seigneur, mon serviteur gît paralytique dans ma maison, et il souffre violemment.
ହେ ପ୍ରଭୋ, ମଦୀଯ ଏକୋ ଦାସଃ ପକ୍ଷାଘାତୱ୍ୟାଧିନା ଭୃଶଂ ୱ୍ୟଥିତଃ, ସତୁ ଶଯନୀଯ ଆସ୍ତେ|
7 Jésus lui dit: J’irai, et le guérirai.
ତଦାନୀଂ ଯୀଶୁସ୍ତସ୍ମୈ କଥିତୱାନ୍, ଅହଂ ଗତ୍ୱା ତଂ ନିରାମଯଂ କରିଷ୍ୟାମି|
8 Mais le centurion répondant: Seigneur, dit-il, je ne suis pas digne que vous entriez sous mon toit; mais dites seulement une parole et mon serviteur sera guéri.
ତତଃ ସ ଶତସେନାପତିଃ ପ୍ରତ୍ୟୱଦତ୍, ହେ ପ୍ରଭୋ, ଭୱାନ୍ ଯତ୍ ମମ ଗେହମଧ୍ୟଂ ଯାତି ତଦ୍ୟୋଗ୍ୟଭାଜନଂ ନାହମସ୍ମି; ୱାଙ୍ମାତ୍ରମ୍ ଆଦିଶତୁ, ତେନୈୱ ମମ ଦାସୋ ନିରାମଯୋ ଭୱିଷ୍ୟତି|
9 Car moi qui suis un homme soumis à la puissance d’un autre et qui ai sous moi des soldats, je dis à l’un: Va, et il va; et à un autre: Viens, et il vient, et à mon serviteur: Fais cela, et il le fait.
ଯତୋ ମଯି ପରନିଧ୍ନେଽପି ମମ ନିଦେଶୱଶ୍ୟାଃ କତି କତି ସେନାଃ ସନ୍ତି, ତତ ଏକସ୍ମିନ୍ ଯାହୀତ୍ୟୁକ୍ତେ ସ ଯାତି, ତଦନ୍ୟସ୍ମିନ୍ ଏହୀତ୍ୟୁକ୍ତେ ସ ଆଯାତି, ତଥା ମମ ନିଜଦାସେ କର୍ମ୍ମୈତତ୍ କୁର୍ୱ୍ୱିତ୍ୟୁକ୍ତେ ସ ତତ୍ କରୋତି|
10 Or Jésus, l’entendant, fut dans l’admiration, et il dit à ceux qui le suivaient: En vérité, je vous le dis; je n’ai pas trouvé une si grande foi dans Israël.
ତଦାନୀଂ ଯୀଶୁସ୍ତସ୍ୟୈତତ୍ ୱଚୋ ନିଶମ୍ୟ ୱିସ୍ମଯାପନ୍ନୋଽଭୂତ୍; ନିଜପଶ୍ଚାଦ୍ଗାମିନୋ ମାନୱାନ୍ ଅୱୋଚ୍ଚ, ଯୁଷ୍ମାନ୍ ତଥ୍ୟଂ ୱଚ୍ମି, ଇସ୍ରାଯେଲୀଯଲୋକାନାଂ ମଧ୍ୟେଽପି ନୈତାଦୃଶୋ ୱିଶ୍ୱାସୋ ମଯା ପ୍ରାପ୍ତଃ|
11 Aussi je vous dis que beaucoup viendront de l’Orient et de l’Occident et auront place dans le royaume des cieux avec Abraham, Isaac et Jacob;
ଅନ୍ୟଚ୍ଚାହଂ ଯୁଷ୍ମାନ୍ ୱଦାମି, ବହୱଃ ପୂର୍ୱ୍ୱସ୍ୟାଃ ପଶ୍ଚିମାଯାଶ୍ଚ ଦିଶ ଆଗତ୍ୟ ଇବ୍ରାହୀମା ଇସ୍ହାକା ଯାକୂବା ଚ ସାକମ୍ ମିଲିତ୍ୱା ସମୁପୱେକ୍ଷ୍ୟନ୍ତି;
12 Tandis que les enfants du royaume seront jetés dans les ténèbres extérieures; là sera le pleur et le grincement de dents.
କିନ୍ତୁ ଯତ୍ର ସ୍ଥାନେ ରୋଦନଦନ୍ତଘର୍ଷଣେ ଭୱତସ୍ତସ୍ମିନ୍ ବହିର୍ଭୂତତମିସ୍ରେ ରାଜ୍ୟସ୍ୟ ସନ୍ତାନା ନିକ୍ଷେସ୍ୟନ୍ତେ|
13 Alors Jésus dit au centurion: Va, et que selon que tu as cru il te soit fait. Et son serviteur fut guéri à cette heure même.
ତତଃ ପରଂ ଯୀଶୁସ୍ତଂ ଶତସେନାପତିଂ ଜଗାଦ, ଯାହି, ତୱ ପ୍ରତୀତ୍ୟନୁସାରତୋ ମଙ୍ଗଲଂ ଭୂଯାତ୍; ତଦା ତସ୍ମିନ୍ନେୱ ଦଣ୍ଡେ ତଦୀଯଦାସୋ ନିରାମଯୋ ବଭୂୱ|
14 Jésus étant venu ensuite dans la maison de Pierre vit sa belle-mère gisante et ayant la fièvre.
ଅନନ୍ତରଂ ଯୀଶୁଃ ପିତରସ୍ୟ ଗେହମୁପସ୍ଥାଯ ଜ୍ୱରେଣ ପୀଡିତାଂ ଶଯନୀଯସ୍ଥିତାଂ ତସ୍ୟ ଶ୍ୱଶ୍ରୂଂ ୱୀକ୍ଷାଞ୍ଚକ୍ରେ|
15 Il lui toucha la main, et la fièvre la quitta; aussitôt elle se leva, et elle les servait.
ତତସ୍ତେନ ତସ୍ୟାଃ କରସ୍ୟ ସ୍ପୃଷ୍ଟତୱାତ୍ ଜ୍ୱରସ୍ତାଂ ତତ୍ୟାଜ, ତଦା ସା ସମୁତ୍ଥାଯ ତାନ୍ ସିଷେୱେ|
16 Le soir étant venu, on lui présenta beaucoup de démoniaques, et par sa parole il chassait les malins esprits, et il guérit tous les malades:
ଅନନ୍ତରଂ ସନ୍ଧ୍ୟାଯାଂ ସତ୍ୟାଂ ବହୁଶୋ ଭୂତଗ୍ରସ୍ତମନୁଜାନ୍ ତସ୍ୟ ସମୀପମ୍ ଆନିନ୍ୟୁଃ ସ ଚ ୱାକ୍ୟେନ ଭୂତାନ୍ ତ୍ୟାଜଯାମାସ, ସର୍ୱ୍ୱପ୍ରକାରପୀଡିତଜନାଂଶ୍ଚ ନିରାମଯାନ୍ ଚକାର;
17 Afin que s’accomplît la parole du prophète Isaïe, disant: Lui-même a pris nos infirmités et il s’est chargé de nos maladies.
ତସ୍ମାତ୍, ସର୍ୱ୍ୱା ଦୁର୍ବ୍ବଲତାସ୍ମାକଂ ତେନୈୱ ପରିଧାରିତା| ଅସ୍ମାକଂ ସକଲଂ ୱ୍ୟାଧିଂ ସଏୱ ସଂଗୃହୀତୱାନ୍| ଯଦେତଦ୍ୱଚନଂ ଯିଶଯିଯଭୱିଷ୍ୟଦ୍ୱାଦିନୋକ୍ତମାସୀତ୍, ତତ୍ତଦା ସଫଲମଭୱତ୍|
18 Or Jésus voyant une grande foule autour de lui ordonna de passer à l’autre côté de la mer.
ଅନନ୍ତରଂ ଯୀଶୁଶ୍ଚତୁର୍ଦିକ୍ଷୁ ଜନନିୱହଂ ୱିଲୋକ୍ୟ ତଟିନ୍ୟାଃ ପାରଂ ଯାତୁଂ ଶିଷ୍ୟାନ୍ ଆଦିଦେଶ|
19 Alors un scribe s’approchant, lui dit: Maître, je vous suivrai partout où vous irez.
ତଦାନୀମ୍ ଏକ ଉପାଧ୍ୟାଯ ଆଗତ୍ୟ କଥିତୱାନ୍, ହେ ଗୁରୋ, ଭୱାନ୍ ଯତ୍ର ଯାସ୍ୟତି ତତ୍ରାହମପି ଭୱତଃ ପଶ୍ଚାଦ୍ ଯାସ୍ୟାମି|
20 Et Jésus lui dit: Les renards ont des tanières, et les oiseaux du ciel des nids; mais le Fils de l’homme n’a pas où reposer sa tête.
ତତୋ ଯୀଶୁ ର୍ଜଗାଦ, କ୍ରୋଷ୍ଟୁଃ ସ୍ଥାତୁଂ ସ୍ଥାନଂ ୱିଦ୍ୟତେ, ୱିହାଯସୋ ୱିହଙ୍ଗମାନାଂ ନୀଡାନି ଚ ସନ୍ତି; କିନ୍ତୁ ମନୁଷ୍ୟପୁତ୍ରସ୍ୟ ଶିରଃ ସ୍ଥାପଯିତୁଂ ସ୍ଥାନଂ ନ ୱିଦ୍ୟତେ|
21 Un autre de ses disciples lui dit: Seigneur, permettez-moi racontèrent d’aller d’abord et d’ensevelir mon père.
ଅନନ୍ତରମ୍ ଅପର ଏକଃ ଶିଷ୍ୟସ୍ତଂ ବଭାଷେ, ହେ ପ୍ରଭୋ, ପ୍ରଥମତୋ ମମ ପିତରଂ ଶ୍ମଶାନେ ନିଧାତୁଂ ଗମନାର୍ଥଂ ମାମ୍ ଅନୁମନ୍ୟସ୍ୱ|
22 Mais Jésus lui dit: Suis-moi et laisse les morts ensevelir leurs morts.
ତତୋ ଯୀଶୁରୁକ୍ତୱାନ୍ ମୃତା ମୃତାନ୍ ଶ୍ମଶାନେ ନିଦଧତୁ, ତ୍ୱଂ ମମ ପଶ୍ଚାଦ୍ ଆଗଚ୍ଛ|
23 Étant ensuite monté dans la barque, ses disciples le suivirent
ଅନନ୍ତରଂ ତସ୍ମିନ୍ ନାୱମାରୂଢେ ତସ୍ୟ ଶିଷ୍ୟାସ୍ତତ୍ପଶ୍ଚାତ୍ ଜଗ୍ମୁଃ|
24 Et voilà qu’une grande tempête se leva sur la mer; de sorte que la barque était couverte par les vagues; lui-même cependant dormait.
ପଶ୍ଚାତ୍ ସାଗରସ୍ୟ ମଧ୍ୟଂ ତେଷୁ ଗତେଷୁ ତାଦୃଶଃ ପ୍ରବଲୋ ଝଞ୍ଭ୍ଶନିଲ ଉଦତିଷ୍ଠତ୍, ଯେନ ମହାତରଙ୍ଗ ଉତ୍ଥାଯ ତରଣିଂ ଛାଦିତୱାନ୍, କିନ୍ତୁ ସ ନିଦ୍ରିତ ଆସୀତ୍|
25 C’est pourquoi ses disciples s’approchèrent de lui et l’éveillèrent, disant: Seigneur, sauvez-nous, nous périssons.
ତଦା ଶିଷ୍ୟା ଆଗତ୍ୟ ତସ୍ୟ ନିଦ୍ରାଭଙ୍ଗଂ କୃତ୍ୱା କଥଯାମାସୁଃ, ହେ ପ୍ରଭୋ, ୱଯଂ ମ୍ରିଯାମହେ, ଭୱାନ୍ ଅସ୍ମାକଂ ପ୍ରାଣାନ୍ ରକ୍ଷତୁ|
26 Jésus leur dit: Pourquoi craignez-vous, hommes de peu de foi? Alors, se levant, il commanda aux vents et à la mer, et il se fit un grand calme.
ତଦା ସ ତାନ୍ ଉକ୍ତୱାନ୍, ହେ ଅଲ୍ପୱିଶ୍ୱାସିନୋ ଯୂଯଂ କୁତୋ ୱିଭୀଥ? ତତଃ ସ ଉତ୍ଥାଯ ୱାତଂ ସାଗରଞ୍ଚ ତର୍ଜଯାମାସ, ତତୋ ନିର୍ୱ୍ୱାତମଭୱତ୍|
27 Or, saisis d’admiration, ces hommes disaient: Quel est celui-ci, que les vents et la mer lui obéissent?
ଅପରଂ ମନୁଜା ୱିସ୍ମଯଂ ୱିଲୋକ୍ୟ କଥଯାମାସୁଃ, ଅହୋ ୱାତସରିତ୍ପତୀ ଅସ୍ୟ କିମାଜ୍ଞାଗ୍ରାହିଣୌ? କୀଦୃଶୋଽଯଂ ମାନୱଃ|
28 Lorsqu’il fut venu de l’autre côté de la mer, dans le pays des Géraséniens, coururent au-devant de lui deux démoniaques, sortant des sépulcres extrêmement furieux, au point que personne n’osait passer par ce chemin;
ଅନନ୍ତରଂ ସ ପାରଂ ଗତ୍ୱା ଗିଦେରୀଯଦେଶମ୍ ଉପସ୍ଥିତୱାନ୍; ତଦା ଦ୍ୱୌ ଭୂତଗ୍ରସ୍ତମନୁଜୌ ଶ୍ମଶାନସ୍ଥାନାଦ୍ ବହି ର୍ଭୂତ୍ୱା ତଂ ସାକ୍ଷାତ୍ କୃତୱନ୍ତୌ, ତାୱେତାଦୃଶୌ ପ୍ରଚଣ୍ଡାୱାସ୍ତାଂ ଯତ୍ ତେନ ସ୍ଥାନେନ କୋପି ଯାତୁଂ ନାଶକ୍ନୋତ୍|
29 Et ils se mirent à crier, disant: Qu’importe à nous et à vous, Jésus fils de Dieu? Êtes-vous venu ici avant le temps pour nous tourmenter?
ତାୱୁଚୈଃ କଥଯାମାସତୁଃ, ହେ ଈଶ୍ୱରସ୍ୟ ସୂନୋ ଯୀଶୋ, ତ୍ୱଯା ସାକମ୍ ଆୱଯୋଃ କଃ ସମ୍ବନ୍ଧଃ? ନିରୂପିତକାଲାତ୍ ପ୍ରାଗେୱ କିମାୱାଭ୍ୟାଂ ଯାତନାଂ ଦାତୁମ୍ ଅତ୍ରାଗତୋସି?
30 Or était non loin d’eux un grand troupeau de pourceaux qui paissaient;
ତଦାନୀଂ ତାଭ୍ୟାଂ କିଞ୍ଚିଦ୍ ଦୂରେ ୱରାହାଣାମ୍ ଏକୋ ମହାୱ୍ରଜୋଽଚରତ୍|
31 Et les démons le priaient, disant: Si vous nous chassez d’ici, envoyez-nous dans ce troupeau de pourceaux.
ତତୋ ଭୂତୌ ତୌ ତସ୍ୟାନ୍ତିକେ ୱିନୀଯ କଥଯାମାସତୁଃ, ଯଦ୍ୟାୱାଂ ତ୍ୟାଜଯସି, ତର୍ହି ୱରାହାଣାଂ ମଧ୍ୟେୱ୍ରଜମ୍ ଆୱାଂ ପ୍ରେରଯ|
32 Il leur répondit: Allez. Eux donc, étant sortis, entrèrent dans les pourceaux; et voilà que le troupeau tout entier se précipita impétueusement dans la mer; et ils moururent dans les eaux.
ତଦା ଯୀଶୁରୱଦତ୍ ଯାତଂ, ଅନନ୍ତରଂ ତୌ ଯଦା ମନୁଜୌ ୱିହାଯ ୱରାହାନ୍ ଆଶ୍ରିତୱନ୍ତୌ, ତଦା ତେ ସର୍ୱ୍ୱେ ୱରାହା ଉଚ୍ଚସ୍ଥାନାତ୍ ମହାଜୱେନ ଧାୱନ୍ତଃ ସାଗରୀଯତୋଯେ ମଜ୍ଜନ୍ତୋ ମମ୍ରୁଃ|
33 Et les gardiens s’enfuirent; et venant dans la ville, ils racontèrent tout ceci, et le sort de ceux qui avaient été démoniaques.
ତତୋ ୱରାହରକ୍ଷକାଃ ପଲାଯମାନା ମଧ୍ୟେନଗରଂ ତୌ ଭୂତଗ୍ରସ୍ତୌ ପ୍ରତି ଯଦ୍ୟଦ୍ ଅଘଟତ, ତାଃ ସର୍ୱ୍ୱୱାର୍ତ୍ତା ଅୱଦନ୍|
34 Aussitôt toute la ville sortit au-devant de Jésus; et l’ayant vu, ils le priaient de sortir de leurs confins.
ତତୋ ନାଗରିକାଃ ସର୍ୱ୍ୱେ ମନୁଜା ଯୀଶୁଂ ସାକ୍ଷାତ୍ କର୍ତ୍ତୁଂ ବହିରାଯାତାଃ ତଞ୍ଚ ୱିଲୋକ୍ୟ ପ୍ରାର୍ଥଯାଞ୍ଚକ୍ରିରେ ଭୱାନ୍ ଅସ୍ମାକଂ ସୀମାତୋ ଯାତୁ|