Job 9
1 Et, répondant, Job dit:
А Јов одговори и рече:
2 Assurément, je vois qu’il en est ainsi, et qu’un homme comparé à Dieu n’est pas trouvé juste.
Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
3 S’il veut disputer avec lui, il ne pourra répondre une chose sur mille.
Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
4 Dieu est sage de cœur et puissant en force: qui lui a résisté, et a eu la paix?
Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
5 C’est lui qui a transporté des montagnes, et ceux qu’il a renversés dans sa fureur ne s’en sont pas aperçus.
Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
6 C’est lui qui remue la terre de sa place, et fait que ses colonnes sont renversées.
Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
7 C’est lui qui commande au soleil, et le soleil ne se lève pas; et qui renferme les étoiles comme sous un sceau.
Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
8 C’est lui qui seul étend les cieux, et qui marche sur les flots de la mer.
Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
9 C’est lui qui a fait Arcturus, Orion, les Hyades et les astres cachés du midi.
Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
10 C’est lui qui fait des choses grandes, incompréhensibles et admirables qui sont sans nombre.
Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
11 S’il vient à moi, je ne le verrai pas: s’il s’en va, je ne m’en apercevrai pas.
Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
12 S’il interroge soudain, qui lui répondra? ou qui peut dire: Pourquoi faites-vous ainsi?
Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
13 C’est Dieu à la colère duquel personne ne peut résister, et sous qui se courbent ceux qui portent l’univers.
Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
14 Combien grand suis-je donc moi, pour que je lui réponde et que je lui parle avec mes propres paroles?
А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
15 Quand j’aurais en moi quel que justice, je ne répondrais rien, mais j’implorerais mon juge.
Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
16 Lors même qu’il m’aurait exaucé, quand je l’invoquais, je ne croirais pas qu’il eût entendu ma voix.
Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
17 Car il me brisera dans un tourbillon, et il multipliera mes plaies même sans raison.
Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
18 Il ne permet pas que mon esprit se repose, et il me remplit d’amertumes.
Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
19 Si j’ai recours à la force, il est très puissant; si à l’équité d’un jugement, personne n’ose rendre témoignage pour moi.
Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
20 Si je veux me justifier, ma propre bouche me condamnera; si je me montre innocent, il prouvera que je suis pervers.
Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
21 Quand je serais juste, mon âme l’ignorerait même, et j’aurais du dégoût pour ma vie.
Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
22 Je n’ai dit qu’une seule chose, c’est que Dieu détruit et l’innocent et l’impie.
Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
23 S’il frappe, qu’il tue tout d’un coup, et qu’il ne se rie pas des peines des innocents.
Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
24 La terre a été livrée aux mains de l’impie; il voile le visage de ses juges; que si ce n’est pas lui, qui est-ce donc?
Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
25 Mes jours ont été plus rapides qu’un coureur: ils ont fui et n’ont pas vu de bonheur.
Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
26 Ils ont passé comme des vaisseaux qui portent des fruits, comme un aigle qui vole vers sa pâture.
Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
27 Lorsque je dis: Je ne parlerai plus ainsi, je change de visage, et je suis tourmenté par la douleur.
Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
28 Je redoutais toutes mes œuvres, sachant que vous ne me pardonneriez pas, si je péchais.
Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
29 Et si après cela je suis impie, pourquoi ai-je travaillé en vain?
Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
30 Si j’avais été lavé comme dans de l’eau de neige, et si mes mains brillaient comme étant très nettes,
Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
31 Vous me plongeriez néanmoins dans la fange, et mes vêtements auraient horreur de moi.
Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
32 Car je ne répondrai pas à un homme qui est semblable à moi, et qui peut être entendu en jugement avec moi et à l’égal de moi.
Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
33 Il n’y a personne qui puisse nous reprendre l’un et l’autre, et mettre sa main entre les deux.
Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
34 Qu’il retire de moi sa verge, et que sa terreur ne m’épouvante point.
Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
35 Je parlerai et ne le craindrai pas; car, effrayé, je ne puis répondre.
Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
