< Actes 13 >

1 Il y avait dans l'Église d'Antioche des prophètes et des docteurs: Barnabas, Siméon, appelé Niger, Lucius le Cyrénéen, Manahem, qui avait été élevé avec Hérode le tétrarque, et Saul.
ଅପରଞ୍ଚ ବର୍ଣବ୍ବାଃ, ଶିମୋନ୍ ଯଂ ନିଗ୍ରଂ ୱଦନ୍ତି, କୁରୀନୀଯଲୂକିଯୋ ହେରୋଦା ରାଜ୍ଞା ସହ କୃତୱିଦ୍ୟାଭ୍ୟାସୋ ମିନହେମ୍, ଶୌଲଶ୍ଚୈତେ ଯେ କିଯନ୍ତୋ ଜନା ଭୱିଷ୍ୟଦ୍ୱାଦିନ ଉପଦେଷ୍ଟାରଶ୍ଚାନ୍ତିଯଖିଯାନଗରସ୍ଥମଣ୍ଡଲ୍ୟାମ୍ ଆସନ୍,
2 Pendant qu'ils célébraient le culte du Seigneur et qu'ils jeûnaient, le Saint-Esprit leur dit: Mettez à part Barnabas et Saul, pour l'oeuvre à laquelle je les ai appelés.
ତେ ଯଦୋପୱାସଂ କୃତ୍ୱେଶ୍ୱରମ୍ ଅସେୱନ୍ତ ତସ୍ମିନ୍ ସମଯେ ପୱିତ୍ର ଆତ୍ମା କଥିତୱାନ୍ ଅହଂ ଯସ୍ମିନ୍ କର୍ମ୍ମଣି ବର୍ଣବ୍ବାଶୈଲୌ ନିଯୁକ୍ତୱାନ୍ ତତ୍କର୍ମ୍ମ କର୍ତ୍ତୁଂ ତୌ ପୃଥକ୍ କୁରୁତ|
3 Alors, après avoir jeûné et prié. ils leur imposèrent les mains et les laissèrent partir.
ତତସ୍ତୈରୁପୱାସପ୍ରାର୍ଥନଯୋଃ କୃତଯୋଃ ସତୋସ୍ତେ ତଯୋ ର୍ଗାତ୍ରଯୋ ର୍ହସ୍ତାର୍ପଣଂ କୃତ୍ୱା ତୌ ୱ୍ୟସୃଜନ୍|
4 Eux donc, étant envoyés par le Saint-Esprit, descendirent à Séleucie, et, de là, ils firent voile vers l'île de Chypre.
ତତଃ ପରଂ ତୌ ପୱିତ୍ରେଣାତ୍ମନା ପ୍ରେରିତୌ ସନ୍ତୌ ସିଲୂକିଯାନଗରମ୍ ଉପସ୍ଥାଯ ସମୁଦ୍ରପଥେନ କୁପ୍ରୋପଦ୍ୱୀପମ୍ ଅଗଚ୍ଛତାଂ|
5 Arrivés à Salamine, ils annoncèrent la parole de Dieu dans les synagogues des Juifs; ils avaient Jean avec eux pour les aider.
ତତଃ ସାଲାମୀନଗରମ୍ ଉପସ୍ଥାଯ ତତ୍ର ଯିହୂଦୀଯାନାଂ ଭଜନଭୱନାନି ଗତ୍ୱେଶ୍ୱରସ୍ୟ କଥାଂ ପ୍ରାଚାରଯତାଂ; ଯୋହନପି ତତ୍ସହଚରୋଽଭୱତ୍|
6 Ayant traversé toute l'île jusqu'à Paphos, ils trouvèrent un certain Juif, magicien et faux prophète, nommé Bar-Jésus,
ଇତ୍ଥଂ ତେ ତସ୍ୟୋପଦ୍ୱୀପସ୍ୟ ସର୍ୱ୍ୱତ୍ର ଭ୍ରମନ୍ତଃ ପାଫନଗରମ୍ ଉପସ୍ଥିତାଃ; ତତ୍ର ସୁୱିୱେଚକେନ ସର୍ଜିଯପୌଲନାମ୍ନା ତଦ୍ଦେଶାଧିପତିନା ସହ ଭୱିଷ୍ୟଦ୍ୱାଦିନୋ ୱେଶଧାରୀ ବର୍ୟୀଶୁନାମା ଯୋ ମାଯାୱୀ ଯିହୂଦୀ ଆସୀତ୍ ତଂ ସାକ୍ଷାତ୍ ପ୍ରାପ୍ତୱତଃ|
7 qui vivait auprès du proconsul Sergius Paulus, homme d'une intelligence éprouvée. Celui-ci, ayant fait appeler Barnabas et Saul, demanda à entendre la parole de Dieu.
ତଦ୍ଦେଶାଧିପ ଈଶ୍ୱରସ୍ୟ କଥାଂ ଶ୍ରୋତୁଂ ୱାଞ୍ଛନ୍ ପୌଲବର୍ଣବ୍ବୌ ନ୍ୟମନ୍ତ୍ରଯତ୍|
8 Mais Élymas, le magicien — c'est ce que signifie son nom — leur résistait, tâchant de détourner le proconsul de la foi.
କିନ୍ତ୍ୱିଲୁମା ଯଂ ମାଯାୱିନଂ ୱଦନ୍ତି ସ ଦେଶାଧିପତିଂ ଧର୍ମ୍ମମାର୍ଗାଦ୍ ବହିର୍ଭୂତଂ କର୍ତ୍ତୁମ୍ ଅଯତତ|
9 Alors Saul, appelé aussi Paul, plein du Saint-Esprit, le regarda en face et lui dit:
ତସ୍ମାତ୍ ଶୋଲୋଽର୍ଥାତ୍ ପୌଲଃ ପୱିତ୍ରେଣାତ୍ମନା ପରିପୂର୍ଣଃ ସନ୍ ତଂ ମାଯାୱିନଂ ପ୍ରତ୍ୟନନ୍ୟଦୃଷ୍ଟିଂ କୃତ୍ୱାକଥଯତ୍,
10 Homme tout rempli d'artifice et de méchanceté, enfant du Diable, ennemi de toute justice, ne cesseras-tu pas de rendre tortueuses les voies droites du Seigneur?
ହେ ନରକିନ୍ ଧର୍ମ୍ମଦ୍ୱେଷିନ୍ କୌଟିଲ୍ୟଦୁଷ୍କର୍ମ୍ମପରିପୂର୍ଣ, ତ୍ୱଂ କିଂ ପ୍ରଭୋଃ ସତ୍ୟପଥସ୍ୟ ୱିପର୍ୟ୍ୟଯକରଣାତ୍ କଦାପି ନ ନିୱର୍ତ୍ତିଷ୍ୟସେ?
11 Déjà la main du Seigneur est sur toi; tu seras aveugle, tu ne verras pas le soleil pendant un certain temps. A l'instant même, l'obscurité et les ténèbres tombèrent sur Élymas; et, tournant de tous côtés, il cherchait quelqu'un pour le conduire.
ଅଧୁନା ପରମେଶ୍ୱରସ୍ତୱ ସମୁଚିତଂ କରିଷ୍ୟତି ତେନ କତିପଯଦିନାନି ତ୍ୱମ୍ ଅନ୍ଧଃ ସନ୍ ସୂର୍ୟ୍ୟମପି ନ ଦ୍ରକ୍ଷ୍ୟସି| ତତ୍କ୍ଷଣାଦ୍ ରାତ୍ରିୱଦ୍ ଅନ୍ଧକାରସ୍ତସ୍ୟ ଦୃଷ୍ଟିମ୍ ଆଚ୍ଛାଦିତୱାନ୍; ତସ୍ମାତ୍ ତସ୍ୟ ହସ୍ତଂ ଧର୍ତ୍ତୁଂ ସ ଲୋକମନ୍ୱିଚ୍ଛନ୍ ଇତସ୍ତତୋ ଭ୍ରମଣଂ କୃତୱାନ୍|
12 Alors le proconsul, voyant ce qui était arrivé, devint croyant; car la doctrine du Seigneur l'avait rempli d'admiration.
ଏନାଂ ଘଟନାଂ ଦୃଷ୍ଟ୍ୱା ସ ଦେଶାଧିପତିଃ ପ୍ରଭୂପଦେଶାଦ୍ ୱିସ୍ମିତ୍ୟ ୱିଶ୍ୱାସଂ କୃତୱାନ୍|
13 S'étant embarqués à Paphos, Paul et ses compagnons arrivèrent à Perge, en Pamphylie. Mais Jean se sépara d'eux, et retourna à Jérusalem.
ତଦନନ୍ତରଂ ପୌଲସ୍ତତ୍ସଙ୍ଗିନୌ ଚ ପାଫନଗରାତ୍ ପ୍ରୋତଂ ଚାଲଯିତ୍ୱା ପମ୍ଫୁଲିଯାଦେଶସ୍ୟ ପର୍ଗୀନଗରମ୍ ଅଗଚ୍ଛନ୍ କିନ୍ତୁ ଯୋହନ୍ ତଯୋଃ ସମୀପାଦ୍ ଏତ୍ୟ ଯିରୂଶାଲମଂ ପ୍ରତ୍ୟାଗଚ୍ଛତ୍|
14 Pour eux, ayant quitté Perge, ils poursuivirent leur route et parvinrent à Antioche de Pisidie; et, étant entrés dans la synagogue le jour du sabbat, ils y prirent place.
ପଶ୍ଚାତ୍ ତୌ ପର୍ଗୀତୋ ଯାତ୍ରାଂ କୃତ୍ୱା ପିସିଦିଯାଦେଶସ୍ୟ ଆନ୍ତିଯଖିଯାନଗରମ୍ ଉପସ୍ଥାଯ ୱିଶ୍ରାମୱାରେ ଭଜନଭୱନଂ ପ୍ରୱିଶ୍ୟ ସମୁପାୱିଶତାଂ|
15 Après la lecture de la loi et des prophètes, les chefs de la synagogue leur envoyèrent dire: Frères, si vous avez quelques paroles d'exhortation à adresser au peuple, parlez!
ୱ୍ୟୱସ୍ଥାଭୱିଷ୍ୟଦ୍ୱାକ୍ୟଯୋଃ ପଠିତଯୋଃ ସତୋ ର୍ହେ ଭ୍ରାତରୌ ଲୋକାନ୍ ପ୍ରତି ଯୁୱଯୋଃ କାଚିଦ୍ ଉପଦେଶକଥା ଯଦ୍ୟସ୍ତି ତର୍ହି ତାଂ ୱଦତଂ ତୌ ପ୍ରତି ତସ୍ୟ ଭଜନଭୱନସ୍ୟାଧିପତଯଃ କଥାମ୍ ଏତାଂ କଥଯିତ୍ୱା ପ୍ରୈଷଯନ୍|
16 Alors Paul se leva, et, ayant fait signe de la main, il dit: Enfants d'Israël et vous qui craignez Dieu, écoutez:
ଅତଃ ପୌଲ ଉତ୍ତିଷ୍ଠନ୍ ହସ୍ତେନ ସଙ୍କେତଂ କୁର୍ୱ୍ୱନ୍ କଥିତୱାନ୍ ହେ ଇସ୍ରାଯେଲୀଯମନୁଷ୍ୟା ଈଶ୍ୱରପରାଯଣାଃ ସର୍ୱ୍ୱେ ଲୋକା ଯୂଯମ୍ ଅୱଧଦ୍ଧଂ|
17 Le Dieu de ce peuple d'Israël choisit nos pères; il éleva bien haut ce peuple, pendant son séjour à l'étranger, dans le pays d'Egypte, et il l'en fit sortir par la puissance de son bras.
ଏତେଷାମିସ୍ରାଯେଲ୍ଲୋକାନାମ୍ ଈଶ୍ୱରୋଽସ୍ମାକଂ ପୂର୍ୱ୍ୱପରୁଷାନ୍ ମନୋନୀତାନ୍ କତ୍ୱା ଗୃହୀତୱାନ୍ ତତୋ ମିସରି ଦେଶେ ପ୍ରୱସନକାଲେ ତେଷାମୁନ୍ନତିଂ କୃତ୍ୱା ତସ୍ମାତ୍ ସ୍ୱୀଯବାହୁବଲେନ ତାନ୍ ବହିଃ କୃତ୍ୱା ସମାନଯତ୍|
18 Il supporta leur conduite dans le désert, pendant environ quarante ans.
ଚତ୍ୱାରିଂଶଦ୍ୱତ୍ସରାନ୍ ଯାୱଚ୍ଚ ମହାପ୍ରାନ୍ତରେ ତେଷାଂ ଭରଣଂ କୃତ୍ୱା
19 Puis, ayant détruit sept nations dans le pays de Canaan, il mit les Israélites en possession de leur territoire,
କିନାନ୍ଦେଶାନ୍ତର୍ୱ୍ୱର୍ତ୍ତୀଣି ସପ୍ତରାଜ୍ୟାନି ନାଶଯିତ୍ୱା ଗୁଟିକାପାତେନ ତେଷୁ ସର୍ୱ୍ୱଦେଶେଷୁ ତେଭ୍ୟୋଽଧିକାରଂ ଦତ୍ତୱାନ୍|
20 pendant environ quatre cent cinquante ans; c'est alors qu'il leur donna des juges jusqu'au prophète Samuel.
ପଞ୍ଚାଶଦଧିକଚତୁଃଶତେଷୁ ୱତ୍ସରେଷୁ ଗତେଷୁ ଚ ଶିମୂଯେଲ୍ଭୱିଷ୍ୟଦ୍ୱାଦିପର୍ୟ୍ୟନ୍ତଂ ତେଷାମୁପରି ୱିଚାରଯିତୃନ୍ ନିଯୁକ୍ତୱାନ୍|
21 Ensuite les Israélites demandèrent un roi. Dieu leur donna pour quarante ans Saül, fils de Kis, de la tribu de Benjamin;
ତୈଶ୍ଚ ରାଜ୍ଞି ପ୍ରାର୍ଥିତେ, ଈଶ୍ୱରୋ ବିନ୍ୟାମୀନୋ ୱଂଶଜାତସ୍ୟ କୀଶଃ ପୁତ୍ରଂ ଶୌଲଂ ଚତ୍ୱାରିଂଶଦ୍ୱର୍ଷପର୍ୟ୍ୟନ୍ତଂ ତେଷାମୁପରି ରାଜାନଂ କୃତୱାନ୍|
22 puis, l'ayant rejeté. Dieu leur suscita pour roi David, auquel il rendit ce témoignage: «J'ai trouvé David, fils de Jessé, un homme selon mon coeur, qui exécutera toutes mes volontés.»
ପଶ୍ଚାତ୍ ତଂ ପଦଚ୍ୟୁତଂ କୃତ୍ୱା ଯୋ ମଦିଷ୍ଟକ୍ରିଯାଃ ସର୍ୱ୍ୱାଃ କରିଷ୍ୟତି ତାଦୃଶଂ ମମ ମନୋଭିମତମ୍ ଏକଂ ଜନଂ ଯିଶଯଃ ପୁତ୍ରଂ ଦାଯୂଦଂ ପ୍ରାପ୍ତୱାନ୍ ଇଦଂ ପ୍ରମାଣଂ ଯସ୍ମିନ୍ ଦାଯୂଦି ସ ଦତ୍ତୱାନ୍ ତଂ ଦାଯୂଦଂ ତେଷାମୁପରି ରାଜତ୍ୱଂ କର୍ତ୍ତୁମ୍ ଉତ୍ପାଦିତୱାନ|
23 C'est de sa postérité que Dieu, selon sa promesse, a suscité pour Israël un Sauveur, qui est Jésus.
ତସ୍ୟ ସ୍ୱପ୍ରତିଶ୍ରୁତସ୍ୟ ୱାକ୍ୟସ୍ୟାନୁସାରେଣ ଇସ୍ରାଯେଲ୍ଲୋକାନାଂ ନିମିତ୍ତଂ ତେଷାଂ ମନୁଷ୍ୟାଣାଂ ୱଂଶାଦ୍ ଈଶ୍ୱର ଏକଂ ଯୀଶୁଂ (ତ୍ରାତାରମ୍) ଉଦପାଦଯତ୍|
24 Avant sa venue, Jean avait prêché le baptême de la repentance à tout le peuple d'Israël.
ତସ୍ୟ ପ୍ରକାଶନାତ୍ ପୂର୍ୱ୍ୱଂ ଯୋହନ୍ ଇସ୍ରାଯେଲ୍ଲୋକାନାଂ ସନ୍ନିଧୌ ମନଃପରାୱର୍ତ୍ତନରୂପଂ ମଜ୍ଜନଂ ପ୍ରାଚାରଯତ୍|
25 Et pendant que Jean poursuivait sa course, il disait: Je ne suis pas ce que vous pensez; mais il vient après moi, celui dont je ne suis pas digne de délier la chaussure.
ଯସ୍ୟ ଚ କର୍ମ୍ମଣୋ ଭାରଂ ପ୍ରପ୍ତୱାନ୍ ଯୋହନ୍ ତନ୍ ନିଷ୍ପାଦଯନ୍ ଏତାଂ କଥାଂ କଥିତୱାନ୍, ଯୂଯଂ ମାଂ କଂ ଜନଂ ଜାନୀଥ? ଅହମ୍ ଅଭିଷିକ୍ତତ୍ରାତା ନହି, କିନ୍ତୁ ପଶ୍ୟତ ଯସ୍ୟ ପାଦଯୋଃ ପାଦୁକଯୋ ର୍ବନ୍ଧନେ ମୋଚଯିତୁମପି ଯୋଗ୍ୟୋ ନ ଭୱାମି ତାଦୃଶ ଏକୋ ଜନୋ ମମ ପଶ୍ଚାଦ୍ ଉପତିଷ୍ଠତି|
26 Mes frères, enfants de la race d'Abraham, et vous qui craignez Dieu, c'est à nous que ce message de salut est adressé.
ହେ ଇବ୍ରାହୀମୋ ୱଂଶଜାତା ଭ୍ରାତରୋ ହେ ଈଶ୍ୱରଭୀତାଃ ସର୍ୱ୍ୱଲୋକା ଯୁଷ୍ମାନ୍ ପ୍ରତି ପରିତ୍ରାଣସ୍ୟ କଥୈଷା ପ୍ରେରିତା|
27 Car les habitants de Jérusalem et leurs chefs, ayant méconnu ce Jésus, ont accompli, en le condamnant, les paroles des prophètes qu'on lit chaque sabbat.
ଯିରୂଶାଲମ୍ନିୱାସିନସ୍ତେଷାମ୍ ଅଧିପତଯଶ୍ଚ ତସ୍ୟ ଯୀଶୋଃ ପରିଚଯଂ ନ ପ୍ରାପ୍ୟ ପ୍ରତିୱିଶ୍ରାମୱାରଂ ପଠ୍ୟମାନାନାଂ ଭୱିଷ୍ୟଦ୍ୱାଦିକଥାନାମ୍ ଅଭିପ୍ରାଯମ୍ ଅବୁଦ୍ଧ୍ୱା ଚ ତସ୍ୟ ୱଧେନ ତାଃ କଥାଃ ସଫଲା ଅକୁର୍ୱ୍ୱନ୍|
28 Bien qu'ils n'eussent rien trouvé en lui qui fût digne de mort, ils demandèrent à Pilate de le faire mourir.
ପ୍ରାଣହନନସ୍ୟ କମପି ହେତୁମ୍ ଅପ୍ରାପ୍ୟାପି ପୀଲାତସ୍ୟ ନିକଟେ ତସ୍ୟ ୱଧଂ ପ୍ରାର୍ଥଯନ୍ତ|
29 Après qu'ils eurent accompli tout ce qui avait été écrit à son sujet, ils le descendirent de la croix et le mirent dans un tombeau.
ତସ୍ମିନ୍ ଯାଃ କଥା ଲିଖିତାଃ ସନ୍ତି ତଦନୁସାରେଣ କର୍ମ୍ମ ସମ୍ପାଦ୍ୟ ତଂ କ୍ରୁଶାଦ୍ ଅୱତାର୍ୟ୍ୟ ଶ୍ମଶାନେ ଶାଯିତୱନ୍ତଃ|
30 Mais Dieu l'a ressuscité des morts.
କିନ୍ତ୍ୱୀଶ୍ୱରଃ ଶ୍ମଶାନାତ୍ ତମୁଦସ୍ଥାପଯତ୍,
31 Il a été vu, pendant plusieurs jours, par ceux qui étaient montés avec lui de la Galilée à Jérusalem, et qui sont maintenant ses témoins auprès du peuple.
ପୁନଶ୍ଚ ଗାଲୀଲପ୍ରଦେଶାଦ୍ ଯିରୂଶାଲମନଗରଂ ତେନ ସାର୍ଦ୍ଧଂ ଯେ ଲୋକା ଆଗଚ୍ଛନ୍ ସ ବହୁଦିନାନି ତେଭ୍ୟୋ ଦର୍ଶନଂ ଦତ୍ତୱାନ୍, ଅତସ୍ତ ଇଦାନୀଂ ଲୋକାନ୍ ପ୍ରତି ତସ୍ୟ ସାକ୍ଷିଣଃ ସନ୍ତି|
32 Quant à nous, nous vous annonçons une bonne nouvelle: La promesse faite à nos pères.
ଅସ୍ମାକଂ ପୂର୍ୱ୍ୱପୁରୁଷାଣାଂ ସମକ୍ଷମ୍ ଈଶ୍ୱରୋ ଯସ୍ମିନ୍ ପ୍ରତିଜ୍ଞାତୱାନ୍ ଯଥା, ତ୍ୱଂ ମେ ପୁତ୍ରୋସି ଚାଦ୍ୟ ତ୍ୱାଂ ସମୁତ୍ଥାପିତୱାନହମ୍|
33 Dieu l'a accomplie pour nous, leurs enfants, en ressuscitant Jésus, ainsi qu'il est écrit dans le psaume second: «Tu es mon fils; je t'ai engendré aujourd'hui.»
ଇଦଂ ଯଦ୍ୱଚନଂ ଦ୍ୱିତୀଯଗୀତେ ଲିଖିତମାସ୍ତେ ତଦ୍ ଯୀଶୋରୁତ୍ଥାନେନ ତେଷାଂ ସନ୍ତାନା ଯେ ୱଯମ୍ ଅସ୍ମାକଂ ସନ୍ନିଧୌ ତେନ ପ୍ରତ୍ୟକ୍ଷୀ କୃତଂ, ଯୁଷ୍ମାନ୍ ଇମଂ ସୁସଂୱାଦଂ ଜ୍ଞାପଯାମି|
34 Qu'il l'ait ressuscité des morts, de sorte qu'il ne saurait désormais tomber en corruption, c'est ce qu'il a déclaré en disant: «Je vous tiendrai fidèlement les promesses sacrées, faites à David.
ପରମେଶ୍ୱରେଣ ଶ୍ମଶାନାଦ୍ ଉତ୍ଥାପିତଂ ତଦୀଯଂ ଶରୀରଂ କଦାପି ନ କ୍ଷେଷ୍ୟତେ, ଏତସ୍ମିନ୍ ସ ସ୍ୱଯଂ କଥିତୱାନ୍ ଯଥା ଦାଯୂଦଂ ପ୍ରତି ପ୍ରତିଜ୍ଞାତୋ ଯୋ ୱରସ୍ତମହଂ ତୁଭ୍ୟଂ ଦାସ୍ୟାମି|
35 Aussi dit-il encore dans un autre endroit: «Tu ne permettras pas que ton Saint voie la corruption.»
ଏତଦନ୍ୟସ୍ମିନ୍ ଗୀତେଽପି କଥିତୱାନ୍| ସ୍ୱକୀଯଂ ପୁଣ୍ୟୱନ୍ତଂ ତ୍ୱଂ କ୍ଷଯିତୁଂ ନ ଚ ଦାସ୍ୟସି|
36 En effet, David, après avoir servi en son temps aux desseins de Dieu, est mort; il a été recueilli avec ses pères, et il a vu la corruption.
ଦାଯୂଦା ଈଶ୍ୱରାଭିମତସେୱାଯୈ ନିଜାଯୁଷି ୱ୍ୟଯିତେ ସତି ସ ମହାନିଦ୍ରାଂ ପ୍ରାପ୍ୟ ନିଜୈଃ ପୂର୍ୱ୍ୱପୁରୁଷୈଃ ସହ ମିଲିତଃ ସନ୍ ଅକ୍ଷୀଯତ;
37 Mais celui que Dieu a ressuscité, n'a pas vu la corruption.
କିନ୍ତୁ ଯମୀଶ୍ୱରଃ ଶ୍ମଶାନାଦ୍ ଉଦସ୍ଥାପଯତ୍ ସ ନାକ୍ଷୀଯତ|
38 Sachez-le donc, frères, c'est par lui que la rémission des péchés vous est annoncée;
ଅତୋ ହେ ଭ୍ରାତରଃ, ଅନେନ ଜନେନ ପାପମୋଚନଂ ଭୱତୀତି ଯୁଷ୍ମାନ୍ ପ୍ରତି ପ୍ରଚାରିତମ୍ ଆସ୍ତେ|
39 et c'est par lui que tout croyant est justifié de tout ce dont vous ne pouviez être justifiés par la loi de Moïse.
ଫଲତୋ ମୂସାୱ୍ୟୱସ୍ଥଯା ଯୂଯଂ ଯେଭ୍ୟୋ ଦୋଷେଭ୍ୟୋ ମୁକ୍ତା ଭୱିତୁଂ ନ ଶକ୍ଷ୍ୟଥ ତେଭ୍ୟଃ ସର୍ୱ୍ୱଦୋଷେଭ୍ୟ ଏତସ୍ମିନ୍ ଜନେ ୱିଶ୍ୱାସିନଃ ସର୍ୱ୍ୱେ ମୁକ୍ତା ଭୱିଷ୍ୟନ୍ତୀତି ଯୁଷ୍ମାଭି ର୍ଜ୍ଞାଯତାଂ|
40 Prenez donc garde qu'il ne vous arrive ce qui est dit dans les prophètes:
ଅପରଞ୍ଚ| ଅୱଜ୍ଞାକାରିଣୋ ଲୋକାଶ୍ଚକ୍ଷୁରୁନ୍ମୀଲ୍ୟ ପଶ୍ୟତ| ତଥୈୱାସମ୍ଭୱଂ ଜ୍ଞାତ୍ୱା ସ୍ୟାତ ଯୂଯଂ ୱିଲଜ୍ଜିତାଃ| ଯତୋ ଯୁଷ୍ମାସୁ ତିଷ୍ଠତ୍ସୁ କରିଷ୍ୟେ କର୍ମ୍ମ ତାଦୃଶଂ| ଯେନୈୱ ତସ୍ୟ ୱୃତ୍ତାନ୍ତେ ଯୁଷ୍ମଭ୍ୟଂ କଥିତେଽପି ହି| ଯୂଯଂ ନ ତନ୍ତୁ ୱୃତ୍ତାନ୍ତଂ ପ୍ରତ୍ୟେଷ୍ୟଥ କଦାଚନ||
41 «Voyez, hommes dédaigneux, soyez étonnés, et disparaissez; car je vais faire une oeuvre en vos jours, une oeuvre que vous ne croiriez point, si on vous la racontait.»
ଯେଯଂ କଥା ଭୱିଷ୍ୟଦ୍ୱାଦିନାଂ ଗ୍ରନ୍ଥେଷୁ ଲିଖିତାସ୍ତେ ସାୱଧାନା ଭୱତ ସ କଥା ଯଥା ଯୁଷ୍ମାନ୍ ପ୍ରତି ନ ଘଟତେ|
42 Lorsqu'ils sortirent, on les pria de parler, le sabbat suivant, sur les mêmes sujets.
ଯିହୂଦୀଯଭଜନଭୱନାନ୍ ନିର୍ଗତଯୋସ୍ତଯୋ ର୍ଭିନ୍ନଦେଶୀଯୈ ର୍ୱକ୍ଷ୍ୟମାଣା ପ୍ରାର୍ଥନା କୃତା, ଆଗାମିନି ୱିଶ୍ରାମୱାରେଽପି କଥେଯମ୍ ଅସ୍ମାନ୍ ପ୍ରତି ପ୍ରଚାରିତା ଭୱତ୍ୱିତି|
43 Et après que l'assemblée se fut séparée, plusieurs Juifs et prosélytes pieux suivirent Paul et Barnabas, qui s'entretinrent avec eux et les exhortèrent à demeurer attachés à la grâce de Dieu.
ସଭାଯା ଭଙ୍ଗେ ସତି ବହୱୋ ଯିହୂଦୀଯଲୋକା ଯିହୂଦୀଯମତଗ୍ରାହିଣୋ ଭକ୍ତଲୋକାଶ୍ଚ ବର୍ଣବ୍ବାପୌଲଯୋଃ ପଶ୍ଚାଦ୍ ଆଗଚ୍ଛନ୍, ତେନ ତୌ ତୈଃ ସହ ନାନାକଥାଃ କଥଯିତ୍ୱେଶ୍ୱରାନୁଗ୍ରହାଶ୍ରଯେ ସ୍ଥାତୁଂ ତାନ୍ ପ୍ରାୱର୍ତ୍ତଯତାଂ|
44 Le sabbat suivant, presque toute la ville se rassembla pour entendre la parole du Seigneur.
ପରୱିଶ୍ରାମୱାରେ ନଗରସ୍ୟ ପ୍ରାଯେଣ ସର୍ୱ୍ୱେ ଲାକା ଈଶ୍ୱରୀଯାଂ କଥାଂ ଶ୍ରୋତୁଂ ମିଲିତାଃ,
45 Mais les Juifs, voyant cette foule, furent remplis de jalousie; ils s'opposèrent à ce que Paul disait, en l'injuriant.
କିନ୍ତୁ ଯିହୂଦୀଯଲୋକା ଜନନିୱହଂ ୱିଲୋକ୍ୟ ଈର୍ଷ୍ୟଯା ପରିପୂର୍ଣାଃ ସନ୍ତୋ ୱିପରୀତକଥାକଥନେନେଶ୍ୱରନିନ୍ଦଯା ଚ ପୌଲେନୋକ୍ତାଂ କଥାଂ ଖଣ୍ଡଯିତୁଂ ଚେଷ୍ଟିତୱନ୍ତଃ|
46 Alors Paul et Barnabas leur dirent hardiment: C'était à vous, les premiers, qu'il fallait annoncer la parole de Dieu; mais puisque vous la rejetez et que vous vous jugez vous-mêmes indignes de la vie éternelle, nous nous tournons vers les Païens. (aiōnios g166)
ତତଃ ପୌଲବର୍ଣବ୍ବାୱକ୍ଷୋଭୌ କଥିତୱନ୍ତୌ ପ୍ରଥମଂ ଯୁଷ୍ମାକଂ ସନ୍ନିଧାୱୀଶ୍ୱରୀଯକଥାଯାଃ ପ୍ରଚାରଣମ୍ ଉଚିତମାସୀତ୍ କିନ୍ତୁଂ ତଦଗ୍ରାହ୍ୟତ୍ୱକରଣେନ ଯୂଯଂ ସ୍ୱାନ୍ ଅନନ୍ତାଯୁଷୋଽଯୋଗ୍ୟାନ୍ ଦର୍ଶଯଥ, ଏତତ୍କାରଣାଦ୍ ୱଯମ୍ ଅନ୍ୟଦେଶୀଯଲୋକାନାଂ ସମୀପଂ ଗଚ୍ଛାମଃ| (aiōnios g166)
47 Car le Seigneur nous l'a ainsi commandé: «Je t'ai établi pour être la lumière des nations, afin que tu portes le salut jusqu'aux extrémités de la terre.»
ପ୍ରଭୁରସ୍ମାନ୍ ଇତ୍ଥମ୍ ଆଦିଷ୍ଟୱାନ୍ ଯଥା, ଯାୱଚ୍ଚ ଜଗତଃ ସୀମାଂ ଲୋକାନାଂ ତ୍ରାଣକାରଣାତ୍| ମଯାନ୍ୟଦେଶମଧ୍ୟେ ତ୍ୱଂ ସ୍ଥାପିତୋ ଭୂଃ ପ୍ରଦୀପୱତ୍||
48 Les Païens, en les entendant parler, étaient remplis de joie et donnaient gloire à la parole du Seigneur, et tous ceux qui étaient destinés à la vie éternelle, crurent. (aiōnios g166)
ତଦା କଥାମୀଦୃଶୀଂ ଶ୍ରୁତ୍ୱା ଭିନ୍ନଦେଶୀଯା ଆହ୍ଲାଦିତାଃ ସନ୍ତଃ ପ୍ରଭୋଃ କଥାଂ ଧନ୍ୟାଂ ଧନ୍ୟାମ୍ ଅୱଦନ୍, ଯାୱନ୍ତୋ ଲୋକାଶ୍ଚ ପରମାଯୁଃ ପ୍ରାପ୍ତିନିମିତ୍ତଂ ନିରୂପିତା ଆସନ୍ ତେ ୱ୍ୟଶ୍ୱସନ୍| (aiōnios g166)
49 La parole du Seigneur se répandait dans tout le pays.
ଇତ୍ଥଂ ପ୍ରଭୋଃ କଥା ସର୍ୱ୍ୱେଦେଶଂ ୱ୍ୟାପ୍ନୋତ୍|
50 Mais les Juifs excitèrent les femmes dévotes de haut rang et les principaux habitants de la ville; ils provoquèrent une persécution contre Paul et Barnabas, et ils les chassèrent de leur territoire.
କିନ୍ତୁ ଯିହୂଦୀଯା ନଗରସ୍ୟ ପ୍ରଧାନପୁରୁଷାନ୍ ସମ୍ମାନ୍ୟାଃ କଥିପଯା ଭକ୍ତା ଯୋଷିତଶ୍ଚ କୁପ୍ରୱୃତ୍ତିଂ ଗ୍ରାହଯିତ୍ୱା ପୌଲବର୍ଣବ୍ବୌ ତାଡଯିତ୍ୱା ତସ୍ମାତ୍ ପ୍ରଦେଶାଦ୍ ଦୂରୀକୃତୱନ୍ତଃ|
51 Ceux-ci, ayant secoué contre eux la poussière de leurs pieds, allèrent à Iconium.
ଅତଃ କାରଣାତ୍ ତୌ ନିଜପଦଧୂଲୀସ୍ତେଷାଂ ପ୍ରାତିକୂଲ୍ୟେନ ପାତଯିତ୍ୱେକନିଯଂ ନଗରଂ ଗତୌ|
52 Quant aux disciples, ils étaient remplis de joie et du Saint-Esprit.
ତତଃ ଶିଷ୍ୟଗଣ ଆନନ୍ଦେନ ପୱିତ୍ରେଣାତ୍ମନା ଚ ପରିପୂର୍ଣୋଭୱତ୍|

< Actes 13 >