Psaumes 88
1 Cantique. Psaume des fils de Koré. Au chef des chantres. Pour chanter sur la flûte. Cantique d’Héman, l’Ezrachite. Éternel, Dieu de mon salut! Je crie jour et nuit devant toi.
Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
2 Que ma prière parvienne en ta présence! Prête l’oreille à mes supplications!
Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу. (Sheol h7585)
4 Je suis mis au rang de ceux qui descendent dans la fosse, Je suis comme un homme qui n’a plus de force.
Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
5 Je suis étendu parmi les morts, Semblable à ceux qui sont tués et couchés dans le sépulcre, A ceux dont tu n’as plus le souvenir, Et qui sont séparés de ta main.
Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
6 Tu m’as jeté dans une fosse profonde, Dans les ténèbres, dans les abîmes.
Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
7 Ta fureur s’appesantit sur moi, Et tu m’accables de tous tes flots. (Pause)
Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
8 Tu as éloigné de moi mes amis, Tu m’as rendu pour eux un objet d’horreur; Je suis enfermé et je ne puis sortir.
Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
9 Mes yeux se consument dans la souffrance; Je t’invoque tous les jours, ô Éternel! J’étends vers toi les mains.
Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
10 Est-ce pour les morts que tu fais des miracles? Les morts se lèvent-ils pour te louer? (Pause)
Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
11 Parle-t-on de ta bonté dans le sépulcre, De ta fidélité dans l’abîme?
Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
12 Tes prodiges sont-ils connus dans les ténèbres, Et ta justice dans la terre de l’oubli?
Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
13 O Éternel! J’implore ton secours, Et le matin ma prière s’élève à toi.
Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
14 Pourquoi, Éternel, repousses-tu mon âme? Pourquoi me caches-tu ta face?
Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
15 Je suis malheureux et moribond dès ma jeunesse, Je suis chargé de tes terreurs, je suis troublé.
Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
16 Tes fureurs passent sur moi, Tes terreurs m’anéantissent;
Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
17 Elles m’environnent tout le jour comme des eaux, Elles m’enveloppent toutes à la fois.
Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
18 Tu as éloigné de moi amis et compagnons; Mes intimes ont disparu.
Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
