Psaumes 109
1 Au chef des chantres. De David. Psaume. Dieu de ma louange, ne te tais point!
Боже, славо моја, немој ћутати,
2 Car ils ouvrent contre moi une bouche méchante et trompeuse, Ils me parlent avec une langue mensongère,
Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
3 Ils m’environnent de discours haineux Et ils me font la guerre sans cause.
Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
4 Tandis que je les aime, ils sont mes adversaires; Mais moi je recours à la prière.
За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
5 Ils me rendent le mal pour le bien, Et de la haine pour mon amour.
Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
6 Place-le sous l’autorité d’un méchant, Et qu’un accusateur se tienne à sa droite!
Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
7 Quand on le jugera, qu’il soit déclaré coupable, Et que sa prière passe pour un péché!
Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
8 Que ses jours soient peu nombreux, Qu’un autre prenne sa charge!
Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
9 Que ses enfants deviennent orphelins, Et sa femme veuve!
Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
10 Que ses enfants soient vagabonds et qu’ils mendient, Qu’ils cherchent du pain loin de leur demeure en ruines!
Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
11 Que le créancier s’empare de tout ce qui est à lui, Et que les étrangers pillent le fruit de son travail!
Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
12 Que nul ne conserve pour lui de l’affection, Et que personne n’ait pitié de ses orphelins!
Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
13 Que ses descendants soient exterminés, Et que leur nom s’éteigne dans la génération suivante!
Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
14 Que l’iniquité de ses pères reste en souvenir devant l’Éternel, Et que le péché de sa mère ne soit point effacé!
Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
15 Qu’ils soient toujours présents devant l’Éternel, Et qu’il retranche de la terre leur mémoire,
Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
16 Parce qu’il ne s’est pas souvenu d’exercer la miséricorde, Parce qu’il a persécuté le malheureux et l’indigent, Jusqu’à faire mourir l’homme au cœur brisé!
Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
17 Il aimait la malédiction: qu’elle tombe sur lui! Il ne se plaisait pas à la bénédiction: qu’elle s’éloigne de lui!
Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
18 Qu’il revête la malédiction comme son vêtement, Qu’elle pénètre comme de l’eau dans son intérieur, Comme de l’huile dans ses os!
Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
19 Qu’elle lui serve de vêtement pour se couvrir, De ceinture dont il soit toujours ceint!
Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
20 Tel soit, de la part de l’Éternel, le salaire de mes ennemis, Et de ceux qui parlent méchamment de moi!
Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
21 Et toi, Éternel, Seigneur! Agis en ma faveur à cause de ton nom, Car ta bonté est grande; délivre-moi!
А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
22 Je suis malheureux et indigent, Et mon cœur est blessé au-dedans de moi.
Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
23 Je m’en vais comme l’ombre à son déclin, Je suis chassé comme la sauterelle.
Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
24 Mes genoux sont affaiblis par le jeûne, Et mon corps est épuisé de maigreur.
Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
25 Je suis pour eux un objet d’opprobre; Ils me regardent, et secouent la tête.
Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
26 Secours-moi, Éternel, mon Dieu! Sauve-moi par ta bonté!
Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
27 Et qu’ils sachent que c’est ta main, Que c’est toi, Éternel, qui l’as fait!
Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
28 S’ils maudissent, toi tu béniras; S’ils se lèvent, ils seront confus, Et ton serviteur se réjouira.
Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
29 Que mes adversaires revêtent l’ignominie, Qu’ils se couvrent de leur honte comme d’un manteau!
Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
30 Je louerai de ma bouche hautement l’Éternel, Je le célébrerai au milieu de la multitude;
Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
31 Car il se tient à la droite du pauvre, Pour le délivrer de ceux qui le condamnent.
Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.
