Psalmien 10
1 Miksi, Herra, seisot niin kaukana, miksi kätkeydyt ahdingon aikoina?
Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?
2 Jumalattomien ylpeyden tähden kurja kärsii, takertuu heidän punomiinsa juoniin.
С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.
3 Sillä jumalaton kerskaa omista himoistansa, ja kiskuri kiroaa, pilkkaa Herraa.
Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.
4 Jumalaton sanoo ylvästellen: "Ei hän kosta". "Ei Jumalaa ole" -siinä kaikki hänen ajatuksensa.
Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.
5 Hänen hankkeensa menestyvät joka aika. Sinun tuomiosi ovat korkealla, kaukana hänestä; kaikille vastustajilleen hän hymähtää.
Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.
6 Hän sanoo sydämessään: "En horju minä, en ikinä joudu onnettomuuteen".
У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.
7 Hänen suunsa on täynnä kirousta, petosta, sortoa; tuho ja turmio on hänen kielensä alla.
Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.
8 Kylien vaiheilla hän istuu väijyksissä, hän murhaa salaa syyttömän. Hänen silmänsä vaanivat onnetonta.
Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.
9 Kätkössään hän väijyy, niinkuin leijona pensaikossa, hän väijyy hyökätäksensä kurjan kimppuun; hän saa kurjan kiinni, vetää hänet verkkoonsa.
Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.
10 Hän kyyristyy, painautuu maahan, ja onnettomat joutuvat hänen kynsiinsä.
Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.
11 Hän sanoo sydämessään: "Jumala sen unhottaa, hän on peittänyt kasvonsa, hän ei sitä ikinä näe".
Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."
12 Nouse, Herra, kohota kätesi, Jumala! Älä unhota kurjia.
Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.
13 Miksi jumalaton pilkkaa Jumalaa? Miksi hän sanoo sydämessään: "Et sinä kosta?"
Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?
14 Sinä olet sen nähnyt, sillä sinä havaitset vaivan ja tuskan, ja sinä otat sen oman kätesi huomaan; sinulle onneton uskoo asiansa, sinä olet orpojen auttaja.
Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.
15 Murskaa jumalattoman käsivarsi ja kosta pahan jumalattomuus, niin ettei häntä enää löydetä.
Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.
16 Herra on kuningas ainiaan ja iankaikkisesti; hävinneet ovat pakanat hänen maastansa.
Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.
17 Sinä kuulet nöyrien halajamisen, Herra, sinä vahvistat heidän sydämensä, sinä teroitat korvasi,
Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,
18 auttaaksesi orvon ja sorretun oikeuteensa, ettei ihminen, joka maasta on, enää saisi kauhua aikaan.
Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.
