< Jobin 6 >
2 "Oi, jospa minun suruni punnittaisiin ja kova onneni pantaisiin sen kanssa vaakaan!
О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
3 Sillä se on nyt raskaampi kuin meren hiekka; sentähden menevät sanani harhaan.
Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4 Sillä Kaikkivaltiaan nuolet ovat sattuneet minuun; minun henkeni juo niiden myrkkyä. Jumalan kauhut ahdistavat minua.
Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
5 Huutaako villiaasi vihannassa ruohikossa, ammuuko härkä rehuviljansa ääressä?
Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
6 Käykö äitelää syöminen ilman suolaa, tahi onko makua munanvalkuaisessa?
Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
7 Sieluni ei tahdo koskea sellaiseen, se on minulle kuin saastainen ruoka.
Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
8 Oi, jospa minun pyyntöni täyttyisi ja Jumala toteuttaisi minun toivoni!
О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
9 Jospa Jumala suvaitsisi musertaa minut, ojentaa kätensä ja katkaista elämäni langan!
И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10 Niin olisi vielä lohdutuksenani-ja ilosta minä hypähtäisin säälimättömän tuskan alla-etten ole kieltänyt Pyhän sanoja.
Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
11 Mikä on minun voimani, että enää toivoisin, ja mikä on loppuni, että tätä kärsisin?
Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
12 Onko minun voimani vahva kuin kivi, onko minun ruumiini vaskea?
Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
13 Eikö minulla ole enää mitään apua, onko pelastus minusta karkonnut?
Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14 Tuleehan ystävän olla laupias nääntyvälle, vaikka tämä olisikin hyljännyt Kaikkivaltiaan pelon.
Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
15 Minun veljeni ovat petolliset niinkuin vesipuro, niinkuin sadepurot, jotka juoksevat kuiviin.
Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
16 Ne ovat jääsohjusta sameat, niihin kätkeytyy lumi;
Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
17 auringon paahtaessa ne ehtyvät, ne häviävät paikastansa helteen tullen.
Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
18 Niiden juoksun urat mutkistuvat, ne haihtuvat tyhjiin ja katoavat.
Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
19 Teeman karavaanit tähystelivät, Seban matkueet odottivat niitä;
Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
20 he joutuivat häpeään, kun niihin luottivat, pettyivät perille tullessansa.
Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
21 Niin te olette nyt tyhjän veroiset: te näette kauhun ja peljästytte.
Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22 Olenko sanonut: 'Antakaa minulle ja suorittakaa tavaroistanne lahjus minun puolestani,
Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23 pelastakaa minut vihollisen vallasta ja lunastakaa minut väkivaltaisten käsistä'?
Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
24 Opettakaa minua, niin minä vaikenen; neuvokaa minulle, missä olen erehtynyt.
Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
25 Kuinka tehoaakaan oikea puhe! Mutta mitä merkitsee teidän nuhtelunne?
Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
26 Aiotteko nuhdella sanoja? Tuultahan ovat epätoivoisen sanat.
Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
27 Orvostakin te heittäisitte arpaa ja hieroisitte kauppaa ystävästänne.
И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
28 Mutta suvaitkaa nyt kääntyä minuun; minä totisesti en valhettele vasten kasvojanne.
Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
29 Palatkaa, älköön vääryyttä tapahtuko; palatkaa, vielä minä olen oikeassa siinä.
Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
30 Olisiko minun kielelläni vääryys? Eikö suulakeni tuntisi, mikä turmioksi on?"
Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?