Jobin 39
1 Tiedätkö sinä vuorikauristen poikimisajat, valvotko peurojen synnytyskipuja?
Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
2 Lasketko, milloin niiden kuukaudet täyttyvät, ja tiedätkö ajan, milloin ne poikivat?
Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
3 Ne painautuvat maahan, saavat ilmoille sikiönsä ja vapautuvat synnytystuskistaan.
Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
4 Niiden vasikat vahvistuvat, kasvavat kedolla; ne lähtevät tiehensä eivätkä enää palaja.
Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
5 Kuka on laskenut villiaasin vapaaksi, kuka irroittanut metsäaasin siteet,
Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
6 sen, jolle minä annoin aavikon asunnoksi ja suola-aron asuinsijaksi?
Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
7 Se nauraa kaupungin kohinalle, ajajan huutoa se ei kuule;
Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
8 se tähystelee vuorilta laiduntansa ja etsii kaikkea vihantaa.
Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
9 Taipuuko villihärkä sinua palvelemaan, ja yöpyykö se sinun seimesi ääreen?
Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
10 Voitko ohjaksilla pakottaa villihärän vaolle, tahi äestääkö se laaksonpohjia sinua seuraten?
Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
11 Voitko siihen luottaa, siksi että sen voima on suuri, voitko jättää sen haltuun työsi hedelmät?
Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
12 Voitko uskoa, että se palajaa ja kokoaa viljasi sinun puimatantereellesi?
Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
13 Kamelikurjen siipi lepattaa iloisesti, mutta asuuko sen sulissa ja höyhenissä haikaran hellyys?
Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
14 Se jättää munansa maahan, hiekalle helteen haudottaviksi.
Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
15 Ei se ajattele, että jalka voi ne särkeä ja metsän eläimet polkea ne rikki.
И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
16 Se on tyly poikasilleen, niinkuin ne eivät olisikaan sen omia; hukkaan menee sen vaiva, mutta ei se sitä pelkää.
Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
17 Sillä Jumala on jättänyt sen viisautta vaille ja tehnyt sen ymmärryksestä osattomaksi.
Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
18 Kun se kiitää ilmaa piesten, nauraa se hevoselle ja ratsumiehelle.
Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
19 Sinäkö annat hevoselle voiman, puetat sen kaulan liehuvalla harjalla?
Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
20 Sinäkö panet sen hyppimään kuin heinäsirkan? Sen uljas korskunta on peljättävä.
Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
21 Se kuopii lakeutta ja iloitsee, lähtee voimalla asevarustuksia vastaan.
Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
22 Se nauraa pelolle, ei säiky eikä väisty miekan edestä.
Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
23 Sen yllä kalisee viini, välkähtää keihäs ja peitsi.
Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
24 Käy jyrinä ja jytinä, kun se laukaten taivalta ahmii; ei mikään sitä pidätä sotatorven pauhatessa.
Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
25 Milloin ikinä sotatorvi soi, hirnuu se: iihaha! Jo kaukaa se vainuaa taistelun, päälliköiden jylisevän äänen ja sotahuudon.
Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
26 Sinunko ymmärryksesi voimasta jalohaukka kohoaa korkealle, levittää siipensä kohti etelää?
Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
27 Tahi sinunko käskystäsi kotka lentää ylhäälle ja tekee pesänsä korkeuteen?
Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
28 Kalliolla se asuu ja yöpyy, kallion kärjellä, vuorilinnassaan.
На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
29 Sieltä se tähystelee saalista; kauas katsovat sen silmät.
Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
30 Sen poikaset särpivät verta, ja missä on kaatuneita, siellä on sekin."
И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
