Yesaya 1
1 Esiawoe nye gbedeasi siwo Yesaya, Amoz ƒe vi, xɔ tso Yehowa gbɔ le ŋutega me, tso nu siwo ava dzɔ ɖe Yuda kple Yerusalem dzi la ŋuti. Exɔ gbedeasi siawo le Yuda fiawo, Uzia, Yotam, Ahaz kple Hezekia ŋɔli.
在烏齊雅、約堂、阿哈次和希則克雅為猶大王時，阿摩茲的兒子依撒意亞，關於猶大和耶路撒冷所見的異象如下：
2 O! Dziƒo kple anyigba, miɖo to miase nya si gblɔm Yehowa le. Yehowa be: “Ɖevi siwo menyi hekplɔ wo kple beléle la dze aglã ɖe ŋunye.
諸天，請諦聽！大地，請側耳！ 因為上主有話說：「我把孩子撫養長大，他們竟背叛了我 ！
3 Nyitsu nyaa eƒe aƒetɔ, eye tedzi nyaa eƒe nuɖuƒe, ke Israel menyam o, eye nye amewo mese nye nyawo gɔme o.”
牛認識自己的主人，驢也認識自己主人的槽，以色列卻毫不知情，我的百姓卻一點不懂。」
4 O! Dukɔ si wɔ nu vɔ̃, ame siwo dzi nu vɔ̃ do agba ɖo, nu vɔ̃ɖi wɔlawo ƒe dzidzimeviwo, vi siwo nye nu tovo wɔlawo, wogbe nu le Yehowa gbɔ, wodo ŋunyɔ Israel ƒe kɔkɔetɔ la, eye wotrɔ megbe dee.
禍哉，犯罪的民族，惡貫滿盈的百姓，作惡的後裔，敗壞的子孫！他們離棄了上主，蔑視了以色列的聖者，轉身背棄了他。
5 Nu ka ta miedi be woanɔ mia ƒoƒo dzi? Nu ka ta miegale aglãdzedze dzi? Miaƒe ta katã xɔ abi, eye miaƒe dzi katã hã xɔ abi.
你們為什麼還繼續叛逆，再遭受打擊呢﹖整個頭已患了病，整個心已經焦悴；
6 Tso miaƒe afɔƒome va se ɖe miaƒe dzodome la, teƒe nyui aɖeke meli o, negbe abiwo, dodrowo, abi mumu siwo womeklɔ haɖe o alo ɖo amii loo alo bla o la koe li.
從腳掌直到頭頂已體無完膚，盡是創痍、傷痕和新的傷口；沒有擠淨，沒有包紮，也沒有軟膏滋潤。
7 Miaƒe anyigba zu gbegbe, wotɔ dzo miaƒe duwo le miawo ŋutɔ ƒe ŋkume, du bubu me tɔwo va ha miaƒe agblemenukuwo, eye wogblẽ miaƒe anyigba abe ale si amedzrowo wɔna ene.
你們的地區變成荒蕪，你們的城市被火燒盡，你們面前的莊田被異民吞併，變成一片荒涼，宛如索多瑪的廢墟；
8 Zion nyɔnuvi tsi akogo abe agbadɔ si le waingble me ene, abe agblexɔe le dzamatregble me ene, eye abe du si ŋu futɔwo ɖe to ɖo ene.
僅存的熙雍女兒，有如葡萄園裏的茅舍，胡瓜園中的草廬，被圍困著的城市。
9 Ɖe menye Yehowa, Dziƒoʋakɔwo ƒe Aƒetɔ ye kpɔtɔ ame ʋɛ aɖewo ɖi na mi o la, anye ne woatsrɔ̃ Yudatɔwo katã, abe ale si wotsrɔ̃ ame sia ame le Sodom kple Gomora ene.
若非萬軍的上主給我們留下些許殘餘，我們早已如同索多瑪，相似哈摩辣了。
10 Mise Yehowa ƒe nya, mi Sodom dziɖulawo, milé fɔ ɖe míaƒe Mawu la ƒe se la ŋu, mi Gomoratɔwo!
索多瑪的統治者，請聽上主的話！哈摩辣的百姓，請聽天主的訓示：「
11 “Miaƒe vɔsa gbogboawo ɖe, nu ka wonye nam?” Yehowae gblɔe. “Miaƒe numevɔsa siwo miewɔna kple agbowo kple lã damiwo ƒe ami la, wu tsɔtsɔ nam. Nyitsuwo, alẽwo kple gbɔ̃wo ƒe ʋu medoa dzidzɔ nam o.
你們為什麼向我奉獻那麼多的犧牲﹖－－上主說：我已飽饜了公羊的燔祭和肥犢的脂膏；牛犢、羔羊和山羊的血我已不喜歡；
12 Ne miedo ɖe nye ŋkume la, ame kae bia esia tso mia si be, mianɔ afɔɖi ƒom nye xɔxɔnuwo?
你們來見我的面時，誰向你們要求了這些東西﹖這簡直是蹂躪我的殿院。
13 Midzudzɔ vɔsa gbɔlo siawo tsɔtsɔ vɛ! Miaƒe dzudzɔʋeʋĩwo dodo medoa dzidzɔ nam o. Nyemate ŋu atsɔ miaƒe takpekpe vɔ̃ɖi siwo nye dzinu yeyewo, Dzudzɔgbewo kple gbeƒãɖeɖe takpegbewo o.
不要再奉獻無謂的祭品！馨香已為我所憎惡，月朔、安息日、集會、齋戒和盛大的宴會，我已都不能容受。
14 Melé fu miaƒe dzinu yeye ŋkekenyuiwo kple ŋkekenyui bubuawo. Wozu agba nam, eye nu ti kɔ nam le wo tsɔtsɔ me.
我的心痛恨你們的月朔和你們的慶節，它們為我是種累贅，使我忍無可忍。
15 Ne miele gbe dom ɖa, keke miaƒe abɔwo me la, maɣla nye ŋkume ɖe mi, eye ne mieli kɔ gbedodoɖa gleglegle hã la, nyemaɖo to mi o, elabena miaƒe asiwo ƒo ʋu.
你們伸出手時，我必掩目不看；你們行大祈禱時，我決不俯聽，因為你們的手染滿了血！
16 “Mile tsi ne mia ŋuti nakɔ. Miɖe miaƒe nu vɔ̃ɖiwo ɖa le nye ŋkume! Midzudzɔ vɔ̃wɔwɔ,
你們應該洗滌，應該自潔，從我眼前革除你們的惡行，停止作孽，
17 ne miasrɔ̃ nyuiwɔwɔ! Midi nuteƒewɔwɔ, eye mide dzi ƒo na ame siwo wote ɖe anyi. Miʋli tsyɔ̃eviwo ta, eye miaxɔ nya ɖe ahosiwo nu.
學習行善，尋求正義，責斥壓迫人的人，為孤兒伸冤，為寡婦辯護。
18 “Miva, mina míade ŋugble ɖekae,” Yehowa gblɔe. “Togbɔ be miaƒe nu vɔ̃wo biã abe nyagãdzĩ ene hã la, woafu abe ɖetifu ene. Ne wobiã abe ʋu ene hã la, woafu abe alẽfu ɣi ene.
現在你們來，讓我們互相辯論－－上主說：你們的罪雖似朱紅，將變成雪一樣的潔白；雖紅得發紫，仍能變成羊毛一樣的皎潔。
19 Ne mielɔ̃, eye mieɖo to la, miaɖu anyigba la ƒe nu nyuitɔwo.
假使你們樂意服從，你們將享用地上的美物；
20 Ke ne miesẽ to, dze aglã la, yi atsrɔ̃ mi.” Elabena Yehowa ƒe nue gblɔe.
假使你們拒絕反抗，你們將為刀劍所吞滅。」這是上主親口說的。
21 Tsã la, wokpɔa nuteƒewɔwɔ kple dzɔdzɔenyenye le eme, ezu hlɔ̃dolawo ƒe du.
忠貞的城邑，怎麼變成了蕩婦！ 昔日充滿著正義，寄居著公平的，現今卻住滿了謀殺的兇手！
22 Tsã la, klosalo si le keklẽm la wònye, ke azɔ la, elé ɣebia eye wòzu abe wain nyuitɔ si wotɔ tsii ene.
你的銀子變成了渣滓，你的美酒攙和了水份；
23 Wò dumegãwo zu aglãdzelawo kple fiafiwo xɔlɔ̃, wolɔ̃a zãnuxɔxɔ, eye wotia nunanawo yome. Womeʋlia tsyɔ̃eviwo ta o, eye ahosiwo ƒe nya medzɔna le woƒe ʋɔnu o.
你的首領謀反作亂，成了盜賊的幫兇；他們都愛好賄賂，索取報酬，不為孤兒伸冤，不受理寡婦的訴訟。
24 Eya ta ale Aƒetɔ, Yehowa, Dziƒoʋakɔwo ƒe Aƒetɔ, Israel ƒe Ŋusẽtɔ la gblɔe nye esi. “O! Makpɔ gbɔɖeme tso nye ketɔwo ƒe asi me, eye mabia hlɔ̃ nye futɔwo.
因此吾主，萬軍的上主，以色列的大能者說：「哎！我必向我的敵人雪恨，我必向我的仇人復仇。
25 Matrɔ atsi tsitre ɖe mia ŋu, atsra mia me, eye maɖe nu kuklui siwo nye ɖiƒoƒo la ɖa le mia me.
我必向你伸出我的手，用爐火煉盡你的渣滓，除去你所有的鉛錫。
26 Emegbe la, maɖo ʋɔnudrɔ̃lawo na mi abe tsã ene, eye mana aɖaŋudelawo mi abe ale si wònɔ le gɔmedzedzea me ene. Emegbe la, woayɔ mi be Dzɔdzɔenyenye kple Nuteƒewɔwɔ ƒe Du.”
我要使你的民長復興如初；使你的參謀恢復如初；以後你將被稱為正義的城市，忠貞的城邑。」
27 Woaɖe Zion kple afia nyui tsotso, eye woaɖe eƒe dzimetrɔlawo kple dzɔdzɔenyenye.
熙雍將因正直獲得救贖，她的居民將因正義蒙受救恩；
28 Ke woagbã aglãdzelawo kple nu vɔ̃ wɔlawo siaa gudugudu, eye woatsrɔ̃ ame siwo gbe nu le Yehowa gbɔ.
然而惡人和罪人必將一同滅亡，背棄上主的人必要滅絕。
29 “Ŋu akpe mi le logoti siwo ŋu miekpɔa dzidzɔ le la ŋu; woade ŋukpe mo na mi le abɔ siwo mielɔ̃na la ta.
你們必因你們所喜愛的橡樹而蒙羞，必因你們所選擇的花園而慚愧；
30 Miazu abe logoti aɖe si ƒe aŋgbawo yrɔ kple abɔ si me tsi aɖeke mele o la ene.
你們將變成一棵落葉的橡樹，一座無水的花園。
31 Ame sesẽ la azu gbe ƒuƒu, eƒe dɔwɔwɔ azu dzoxi, wo ame eve la woabi, eye ame aɖeke mate ŋu atsii o.”
強者將似麻絮，他的工作猶如火花：二者必要同時焚燒，無人予以熄滅。
