Psalms 44
1 To the Overseer. — By sons of Korah. An Instruction. O God, with our ears we have heard, Our fathers have recounted to us, The work Thou didst work in their days, In the days of old.
Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
2 Thou, [with] Thy hand, nations hast dispossessed. And Thou dost plant them. Thou afflictest peoples, and sendest them away.
Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
3 For, not by their sword Possessed they the land, And their arm gave not salvation to them, But Thy right hand, and Thine arm, And the light of Thy countenance, Because Thou hadst accepted them.
Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
4 Thou [art] He, my king, O God, Command the deliverances of Jacob.
Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
5 By Thee our adversaries we do push, By Thy name tread down our withstanders,
С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
6 For, not in my bow do I trust, And my sword doth not save me.
Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
7 For Thou hast saved us from our adversaries, And those hating us Thou hast put to shame.
Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
8 In God we have boasted all the day, And Thy name to the age we thank. (Selah)
Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
9 In anger Thou hast cast off and causest us to blush, And goest not forth with our hosts.
Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
10 Thou causest us to turn backward from an adversary, And those hating us, Have spoiled for themselves.
Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
11 Thou makest us food like sheep, And among nations Thou hast scattered us.
Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
12 Thou sellest Thy people — without wealth, And hast not become great by their price.
У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
13 Thou makest us a reproach to our neighbours, A scorn and a reproach to our surrounders.
Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14 Thou makest us a simile among nations, A shaking of the head among peoples.
Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
15 All the day my confusion [is] before me, And the shame of my face hath covered me.
Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
16 Because of the voice of a reproacher and reviler, Because of an enemy and a self-avenger.
Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
17 All this met us, and we did not forget Thee, Nor have we dealt falsely in Thy covenant.
Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
18 We turn not backward our heart, Nor turn aside doth our step from Thy path.
Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
19 But Thou hast smitten us in a place of dragons, And dost cover us over with death-shade.
Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
20 If we have forgotten the name of our God, And spread our hands to a strange God,
Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
21 Doth not God search out this? For He knoweth the secrets of the heart.
Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
22 Surely, for Thy sake we have been slain all the day, Reckoned as sheep of the slaughter.
А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
23 Stir up — why dost Thou sleep, O Lord? Awake, cast us not off for ever.
Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
24 Why Thy face hidest Thou? Thou forgettest our afflictions and our oppression,
Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
25 For bowed to the dust hath our soul, Cleaved to the earth hath our belly.
Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
26 Arise, a help to us, And ransom us for thy kindness' sake.
Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
